ЗОРАН М. МАНДИЋ
КОМЕНТАР ТРИ ЈА ЗА ЈЕДНУ СЛИКУ
(Сени моје мајке Драгиње Мандић
рођене Опачић)
Све
сам научио о хартији и упамћено
читао
преписивао
читав дан на Њу
Није ми промакло ништа
Ни
паузе које пресецају Њену мудрост
Онако
како то чине улице са градом
Оним
на три реке што стоји као Владичин Хан
на
Јужној Морави
Калиманки
и Врли
Пронашао
сам јој на челу место које је
остало
хладно
Она се
чак не помера ни на притисак пера мојом
руком
Не
смета јој што је доле под мојим погледом
под
мојом руком коју прати тај исти поглед
Она о
својој женствености не размишља
Питање
да ли је свесна свог нежнијег пола
Због
осталих питања оплакујем је сваких
четрдесет
дана
не дам
јој да се растане од мојих погледа
Ако не
верује нека ме погледа
Нека
ме по-гледа
(1999)
Песма
(стр. 32) из књиге УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР (Просвета, Савремена поезија 2000, уредник
Чедомир Мирковић. Београд, 2000)
Нема коментара:
Постави коментар