САДА ЈЕ ГОТОВО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

САДА ЈЕ ГОТОВО

Сада је готово

окренуо сам себи леђа

одједном све заборавио

одакле долази

глас музике из мене

како се плаче пред другима

Моје недокучивости кукавички су се

рас-пале

неопрезност

коју сам водио на излете

насмејала ми се у лице

Немам више лице

које би сведочило за мене

да ме пре-позна

пре-прича

призна онима који су знали

да сам то ја

ни тог ЈА више нема

за било какво препознавање

Овде сам где нисам

ко зна с каквим разлозима

у каквом телу

Некад је то мали звук кутије

некад углавном никад

као ширина

као место

са кога се поглед никад не враћа

Не постојим на најбољи начин

Какво је то не-постојање

у коме знам да нисам

у коме се сећам немогућег памћења

пре-пуног описа слика и ликова

међу којима се мој одавно загубио

једноставно прешао у другу боју

у топлији део времена

међу непресликаваности и неодређености

Сада је готово

Песма (стр. 22-23) из УСЕКЛИНЕ,ПРОЗОР (Просвета, Савремена поезија, 2000, уредник Чедомир Мирковић, Београд, 2000)