УЗИМАМ ТЕ ИЗМЕЂУ ПРСТИЈУ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

УЗИМАМ ТЕ ИЗМЕЂУ ПРСТИЈУ

Узимам те између прстију

са медом паучине

стављам на хартију

међу ненаписаности

међу неописаности

Грубо постављен привид

открива ми твоје лице

у мојој невидљивости нема решења

за бољи поглед

не цртам те

уместо уметности молим се

молим се увек истим речима

увек истим уздасима

потпуно нечујним да би ометале

друга молења

како јелеп дан насред свевишње

празнине

како ветар с њом суверено струји

кроз мое сопство и не да ми да се

предомислим

Песма (стр. 57) из књиге УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР (Просвета, Савремена поезија 2000, уредник Чедомир Мирковић, 2000)