ЗОРАН М. МАНДИЋ
ПОМЕРАЊЕ ПЕСМЕ
Песма
се помера
У себи
и свету
У који
одлази да се
Причести
Да се
ослободи терета
Страха
о распричаности
У
којој наивно живи проза
Непомерајућа
песма
Није
песма
Таква
песма
Укочена
и јадна
Личи
на
Стубове
са којих блеје
Саобраћајни
знакови
Скоро
невидљиви од шаренила
Графита
С
којима су их мангупи уметници
Прекрили
и исмејали
Када
се помера песма
Помера
се и свет са
Смислом
својих смислова
Са
вером у све што је потребно
Свету
да васкрсне
Господње
2018.
Нема коментара:
Постави коментар