ЗОРАН М. МАНДИЋ
ЗАШТО САМ ПРЕСТАО ДА САЊАМ
Све се
догодило одједном
Као
потера када ти бане у дом
Као
питање које ћеш поставити
Себи
самом
Зашто
сам престао да сањам
И то усред сна
Када
се врата топлог дома закључавају
Да се
дом не исхлади
Да не
одлепршају гладне птице
Које
је наша мајка призивала
Учећи
их да памте да једу у нашој кући
Треба
научити и то говорила је
Наша
мајка да
Сваки
престанак личи на тајну
Дубоко
приковану за своје дно
А
тајна није место избављења ни
Лука
мира ни
Молитва
ни
Место
сонета
Ако се
једног божијег дана сетим
Зашто
сам престао да сањам
Отворићу
широм врата и све прозоре
На
нашем топлом дому да
У њега
улепршају гладне птице
Које
је мајка учила да једу
У
нашој кући као у њиховом дому
А нама
деци казивала да је
Сањати
као и волети и да то
Никада
не престаје
Како
онда да
Исправим
наслов овој песми када сам
У њу
радосно улепршао
Нема коментара:
Постави коментар