КАДА БИХ МОГАО ДА СЕ ИЗЈАСНИМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

КАДА БИХ МОГАО ДА СЕ ИЗЈАСНИМ

Када бих могао да се изјасним

пре него што одложим терет

и сагледам дубину у коју сам

пропадао под њим

Не би то биле просте речи

из-говора

за нешто што површно раз-умемо

што ме узима споља и оставља

без оног важног унутра

што ме об-узима дрхтавицом насред

сунца које ником не сведочи

нити ступа у са-вез са ичијим

до-битком

Када бих могао да се изјасним о

гу-битку који нас све под-једнако

чека

под ис-тим непри-страсним сунцем

на-писао бих песму о до-битку

који по-пут иконе лебди изнад наших

глава

а није ни песма ни икона

Можда би то био само мали опис слике

на  којој свако јутро излазим из себе и

гледам у биће које све мање познајем

које све мање раз-умем

које све мање раз-уме мој не-одложан

терет

Слика је чудесна зато што привлачи

колико об-лицима толико празнинама

на којима свако може да слика за себе

себе

од себе

по себи

о себи

собом

Песма (стр. 15-16) из књиге „УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР“ (Просвета, Савремена поезија, уредник Чедомир Мирковић, Београд, 2000.).