ЗОРАН М.
МАНДИЋ
ПО КО ЗНА
КОЈИ ПУТ ЉУБАВНЕ
Док траје изнутра
у лику привиђења
са непремерљивом енергијом
треперења
Претварамо се међусобно у
друго стање
Имамо снове али не и представе
прерачунате у разлике
којима нас додају као кусур
у радњама јефтине парфимерије
Нико споља
за време тог трајања
не може да нас преобличи
или прилагоди за нас саме
после тог трајања
Ипак и последња секунда је довољна
да се у огледалу лишимо костима и
пре-облака
и
изнутра изађемо очишћени од
свих енергија
и
свих претварања
Песма (стр. 14.) из књиге „УСЕКЛИНЕ,
ПРПЗОР“ (Просвета, Савремена поезија, уредник Чедомир Мирковић, Београд,
2000.).
Нема коментара:
Постави коментар