НАРОДУ ЈЕ НАЈБОЉЕ У КРПАМА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НАРОДУ ЈЕ НАЈБОЉЕ У КРПАМА

            Док смо били мали наша мајка је волела да каже (посаветује): „Спавајте, спавајте! Што се тако рано будите, када је данас света недеља? Народу је најлепше у крпама. Јер, народ тада не мора на њиву, или на други посао. Рецимо у млин по самлевено пшенично зрневље. А, деца не морају да трепере и трзају се мислећи на школу, задаће и учење. А, све то због тога што увек има сасвим довољно потребног времена, ако га добро и правилно испланирате и распоредите. Као, што се сваког дана планирају и распоређују залихе хране – на оброке главних обеда и ужина.“            

                Волела је, кажем, наша мајка да нас својим саветима подучава за одговорно „руковање“ сопственим животом у будућности. И, то, поготово, за случајеве, који ће непозвано испилети и измилети – када ЊЕ не буде било. Када страх нашег неискуства замени њен глас. И потону лађе на којима треба пловити по олуји и другим још снажнијим невременима. Када понестане залиха хране. Када испод ногу измигоље ослонци. Па, и неретко дволична моћ гравитације. Када останеш сам као суза. Када нема ко да ти притекне у помоћ, макар и са опонашањем мајчиног гласа. Оног истог с којим је бдела у молитвама над нашим уснулим детињим главицама. Одлуталим у дечијим сновима препуним чарки на такмичењима из разноразних надметања. У обарању руке или рецитовању народних песама из Косовског циклуса.

                И, заиста, наша мајка беше добра вила. И, поред тога, што је умела да буде строга у изрицању казни. И, још строжија у њиховом извршавању уз помоћ гајтана који се у њено време, на нашу велику жалост, могао извући из кућишта електричне пегле. А, с којим је знала добро да нас оплете по ногама. И зими. И лети, због чега смо у: том дугом топлом годишнем добу, по ваздан морали бити у дугачким панталонама. Због модрица. И чекања да посветле. И, нестану испод коже, како би се мање виделе.

                Зато хвала нашем добром и милом Богу на свим добрим вилама које је створио за децу. А, највише због стварања мајке, као њихове јединствене – богиње.

Уочи српске Нове године господње 2019.