ЗОРАН М. МАНДИЋ
МОЈ БРАТ ЈЕ
НА СЛУЖБЕНОМ ПУТУ
(ХИМНА РАДОСТИ ЧЕКАЊА)
Мој брат
ДУШАН
Као да је на тренутак
Јутрос изашао да
Нешто донсесе са пијаце
А ево већ је започела и
Дванеста година
Како је отишао на службени
Пут
И шта сам могао друго
Него да његовом унуку Андреју
Однесем новогодињи пакетић
И у њему све оно што ми је лично
Он преко небеског телефона
Издиктирао да набавим и ставим
У њега као у какву чаробну кутију
Шта ми преостаје
Осим да чекам с пуним уверењем
Да ће ме можда већ сутра
У сам освит зоре назвати на број мог
Земаљског мобилног тачскрин телефона
Назвати
Закуцати на врата
Да заједно потражимо његовог Андреја
А онда да седнемo на пиво
У некој од кафана у којима смо то
Редовно чинили
Пре његовог одласка на
Службени пут
Боже како се исплати радост
Чекања
Песма с почетка
господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар