ЗОРАН М. МАНДИЋ
ТВОРЕВИНА
Творевина, пре свега божија, је
као Рт добре наде. Која има своје узвишје. Своју осматрачницу. И своје постоље.
Она, на месту с кога расипа свој поглед, разговара са дугом и дружи се с
птицама.
Творевина нису: скупоцене златне
кајле око врата, с фантомским кредитима купљене, па затим затворене, друштвене
фабрике и друге фирме, или, формати некадашњег удруженог рада, чијим посмртним
остацима – ДАНАС УПРАВЉАЈУ УДРУЖЕНИ ЗЛОЧИНИ.
Творевина је ограничено трајање живота. Било
ког из: људског, биљног, или животињског света. То ограничење не могу да
промене, а камо ли укину чак ни – ВИРУСИ И БАКТЕРИЈЕ.
Чудно је да „књигу откровења“ тог ограничења
није прочитао, а камо ли разумео, ни алави човек који непрестано срља у своју
наводну – БЕСМРТНУ ВЕЧНОСТ. Без читања и разумевања те „књиге“ човек неће никада разумети – ЗНАЧАЈ БОЖИЈЕ
ТВОРЕВИНЕ.
Понедељак 29. априла господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар