НЕ ПИШЕМ ВИШЕ

Зоран М. Мандић

НЕ ПИШЕМ ВИШЕ

Не пишем више али не због тога
што сам се одрекао свих налога који
моја писања узимаше у наручје у уста
и не пушташе их да дишу по божијој вољи
онако како једино могу сама без прекора
без туђих оброка кисеоника и влаге
Не пишем јер не могу с речима по свом
ни са онима који нису којима бабичар
треба да јесам
О како ме увредише речи у ономе што их
чини са мном са откровењима мог непристрасног
гласа без сувишних тишина које се тишином обрћу
насред добро постављене чујности буке и
својом стишаношћу нестају у излоацијама
непојмовљеног
Нема мене више у речима као ни мојих песама у њима
у вировима који потрошише снагу слике
свете с муком стеченог
међу највишим и најмањим разлозима за одлазак
Нема ме ни на други начин подјармљеног каквим
савезом са најсвежијим отисцима светлости
на оној црној подлози
преко којих је моја Мајка простирала моје песме
да се шире и светле као њена непомућена
дрхтавица
бриге докле ће и како ће
Знала је Она откуд мени песме откуд оброк
неподмитљивог божијег дара да се занесем
међу стаблима и гранчицама речи
међу овчицама што слине у њиховим торовима наднесене над круништима хроничног
сликиног бледила
Кад не пишем оловка ми не испада из руке
њом се поштапам обилазећи свет кроз
савршенства
његових немости и његових написаности

Песма "НЕ ПИШЕМ ВИШЕ" (стр. 99-100) из књиге песама "МАЛИ (П)ОГЛЕДИ" (Књижевна општина Вршац (КОВ), 115 стр., уредник Петру Крду, Библиотека КОВ, Вршац, 2006, књигу препоручују Миодраг Павловић и Јован Зивлак, на насловној корици књиге репродукција слике "Арлекин" (1915, уље на платну) сликара Пабла Пикаса