МАНДИЋЕВИ „ГЛАСОВИ“ И „ДАТУМИ“
НА СТАРНИЦАМА ЛИСТА „ЗБИЉА“
У последњем троброју
353-354-355 јануар-фебруар-март 2019. Листа за културу, уметност и друштвена
питања „ ЗБИЉА“ , који уређује Момир Лазић, на две стране, 24-25, објављени су
текстови ЗОРАНА М. МАНДИЋА. И то мали наслови „Гласови“ (О шушама, наградама и
корупцији) и „Датуми“. У истом ауторском блоку,поред ова два Мандићева
есејморфна „мала наслова“, објављене су и његове нове песме: „Енергија“ (Опет
Аристотел), „Запета“ и „Запон“.
ГЛАСОВИ
(О шушама, наградама и корупцији)
Одмах
на почетку текста да се заложим с мишљењем да су на овом белом свету
најдрагоценији – НЕПОТКУПЉИВИ ГЛАСОВИ. Они који се не налазе у излозима и на
полицама самопослуга и другим разноразним, шареноликим, продавницама, са
окаченим декларацијама око вратова као –НАЈ-НАЈ РОБА. Гласови, који се не
расипају, или, удружују у организацији, рецимо књижевних –ШУША, да би се њима,
и њима сличним, обезбедила каква, поготово уносно престижна – НАГРАДА, само су
још увек, потврда – ПОСТОЈАЊА БЕДНИХ РАЧУНИЦА. Које се: планирају, смишљају,
пласирају и дистрибуирају из –ЦЕНТАРА КОРУПЦИЈЕ. И – АГЕНЦИЈА ПРЕВАРА.
Због
таквих појава, које се интезивно коте, множе и шире као вирусне инфекције –
БЕЛИ СВЕТ, у коме га загађујемо логиком и акацијама поменутих ШУША, све више и
више, је и сиромашнији. Поготово за услове, који гарантују испуњавање стандарда
пристојног и удобног живота. И то пре свега – ОНОГ, због кога се, и по кога се,
не треба одлазити у Немачку, или неку другу мање атрактивну, илити
алтернативну, државу Европске уније. И бити мигрант. Због разлике у зарадама,
од неколико хиљада евра.
На
Балкану, који је у актуелном БЕЛОМ СВЕТУ најтранзиционији – МОСТ прекограничног
кретања и промета миграната из: Азије, Африке и Јужне Америке на делу је велика
– МИГРАЦИОНА ОЛУЈА. Олуја немирења и побуна против свих светских „креатора“ све
већег и неразумнијег: сиромаштва, бескућништва, насиља и понижавања.
Зато
су све непотребнији неразумни и болесни – ГЛАСОВИ за разне – НОБЕЛОВЕ НАГРАДЕ,
АМЕРИЧКЕ ОСКАРЕ, БЕРЛИНСКЕ МЕДВЕДЕ, ВЕНЕЦИЈАНСКЕ ПАЛМЕ ИЛИ ФРАНЦУСКО ОРДЕЊЕ
ЧАСТИ. Које то части могу да постоје у нечасном свету?
На Међународни дан матерњег језика господње 2019.
ДАТУМИ
Датуми,
у стопу од рођења, прате сваког божијег раба. По пакленој жеги, великој киши,
или добро палом снегу. Прво, као дани: рођендана, па крштења, па оног што се
као крилатица чита – „Радо иде Србине у војнике.“... И, све тако до оних
потпуно интимних, подвучених црвеном оловком, или словом означеним црвеном
календарском бојом... Црвеном као – црвена линија, испод које се не сме нико
спуштати. Ни пропуштати. Као: уљез, ухода, јатак, луталица, исељеник,
досељеник, или, какав модеран разбојник. Датуми се посебно интригантно помињу у
текстовима разних старих историјских докумената, па и Старог и Новог завета. А,
у додиру са сличним писанијама најчешће падају под удар оштрих критичких
дисквалификација и порицања. Датуми су и својеврсни обележивачи појава истина и
лажи. У овом све противуречнијем и дигиталнијем - свету наопаких облика и
опаких наказа. Које, би да завладају целом површином и запремином земаљске
кугле. Њене гравитације и свеколиких достигнућа у еколошким свађама природе са
њеним ненормалним и изопаченим загађивачима.
У
насељима и камповима датума бораве и станују имена и презимена свих догађаја
који су се десили. Или, су наговестили своја дешавања. Као што је смак света или
његов нови потоп. Као изненадан нестанак диносауруса и Хазара. Као помор
метафора у црном мору стилских фигура од којих је напрасно тешко оболела
књижевност. Домаћа и светска. И то, од потпуно неизлечивих болести на свим
језицима света.
Датум
је и време смрти.Пропасти. И време оног што се неће никада десити, иако је
требало да се деси, макар, као добра нада, или обилан доручак . Датуми не воле
да ручају заједно са тзв. професионалним историчарима, који превише чепркају по
њиховим архивама и залихама рубрика и колона за уписивање нових пристиглих божијих
рабова.
Уочи српске Нове године господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар