ЗОРАН М.
МАНДИЋ
НОВО ОДЕЛО
Време је да се
Поезија пробуди и
Устане из гнезда свог
Изношеног одела
Уфлеканог болесним
Понављањима
Обесмишљених идеја
Пропалих формулација и
Зидања белих и везаних
Редова
Ребара испалих из
Њеног трошног костура
Време је за избављење
Из окупације те учмалости
Која траје дуго
Као неповерење
Према само објављеним
Редефинисаним
Библијским текстовима
А на то избављење
Надовезује се и почетак
Потребе
Лечењем депресије
Која у бићу
Телу и души ПОЕЗИЈЕ
Из дана у дан све више
Као ватра расте
Разгорева се и букти
Да би на крају сама себе
Угасила
Као невољни зависник
Запаљену цигарету
Сувопарни јав изношене
Поезијине одеће
У лику депресије
Заразно се шири и на њене
Стихоклепце
Одавно болесне од немоћи
Да нешто оставе
Неизношено
Неофуцано
Непонављано
Као
НОВО ОДЕЛО
При крају маја господње 2019.
Нема коментара:
Постави коментар