СЕЋАЊА ПОД КЉУЧЕМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СЕЋАЊА ПОД КЉУЧЕМ

Постоје сећања

Под кључем

За која је најбоље да

Остану вечно

Закључана

А да кључ бачен

У неку далеку и

Дубоку воду зарђа

Заувек

У њеном непровидном

Понору

Непожељна сећања

На људе највише

 Боле

Због њихових убадања

Отровним бодежима

Тачно у срце и

Његову збирку

Незакључаних успомена

Које попут песка у пустињи

Подижу адреналин

Високо до небеса

Са чијих висина се најасније

Виде људи

Огрезли у љубомори

Зависти и мржњи

Како се са отровним

Сечивима у крвавим рукама

Врзмају у суровом кругу

Злочина

Попут безглавих мува

Вребајући невине жртве

Да им у сред срца

Зарију отровно сечиво

Зато сећања на такве

Злочинце

Треба бацити у још дубље

Најдубље провалије

Јер то нису људи ни звери

Које су боље и подношљивије

Од њих

На дан установљавања у Србији -

доживотне робије, господње 2019.