САМОХОДНЕ ПЕСМЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

САМОХОДНЕ ПЕСМЕ

Ако већ постоје

Песме самоходне

Да ли то значи

Да ме оне посећују

У сну

У домовима мојих

Осећања

Која лутају са мном

И без мене

Која заводе те

Самоходне песме

А онда их уче

Понашањима с којима би

Требале да ми приступе

Као наводни божији пакети

Увек сам за те самоходне

Номадице

Номадке или

Језички већ како год

Имао разумевање и

Симпатије

Дочекивао их у топлом дому

На кафи и

Испраћао из њега као

Род рођени

Нудио им пресељења у

Здања мојих књига

Нових или оних од пре

Како им воља

Водио их потом на разне

Забаве

Учлањивао у све библиотеке

У којима сам и сам био члан

Међутим

Временом сам схватио њихову

Љубомору

Али успело ми је

Да их се одрекнем

Пре него што су оне одлучиле

Да ме напусте и

Стриктно се препусте својој

Самоходности

Али уз божију помоћ

Ево ме

Како за столом

За којим пишем и обедујем

Седим наспрам свог талента

И слушам га како ћути

И пушта ме да без љубоморе

О свему сам одлучујем и

Одлучим

Јер за њега ја сам ту

А оне ко зна где

Свеједно ми је јер у

Односу на њих

Моје песме су двосмислене и

Могу се читати као

Лекције о поезији

Уз све срочено

На територији ове песме

Важно је као прилог

Књижевном сазнању истаћи да

Моје песме воле да читају

Животиње

Као што воле да слушају

Моцартову музику

Која за тили час међу њима

Смири нервозног

Слона

На последњу свету мајску недељу господње 2019.