У САМОСТАНСКИМ ОДАЈАМА АПОКАЛИПСЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

У САМОСТАНСКИМ ОДАЈАМА АПОКАЛИПСЕ

У самостанским одајама Апокалипсе

Тамни оквири заобилазе ревизију, бљак!

Презапослени ревизори гурају под нос

књигу жалби. Али и то је достојан посао

за црне мантије. У њој почивају примедбе што

се односе на Десет божијих заповести,

на крају крајева, ипак је и то политика.

У политици вере у чијим се радионицама

даноноћно кују оквири за бегунце

повратнике и голубове превртаче

још увек има празног места за

масовне убице и душегупке.

Помишљам безобразно да свет станује

у подруму такве радионице у

којој је један Влах писао Историју читања

Давно, много пре но што је Сиоран напустио

Румунију.

Прозирност тог текста узбуђује српске

Песнике да га немилице краду и потписују.

Ето над чиме тајна служба

сачињена од несрећника бди.

Песма (стр.13.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)