ЈОШ УВЕК ВИДИМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЈОШ УВЕК ВИДИМ

Још увек видим
Како на поду природе
Светлуцају комадићи
Отпалог лака
Са сјаја
Небеских фасада
Испод којих се усуди
Наивни човек
Да подигне поглед и
Узвикне
НИШТА
Ништа не видим
Боже
Како сам слеп
Глувонем
Незахвалан и
Грешан
Усред твоје велике
Доброте