ПОТРОШЕНЕ МИСЛИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОТРОШЕНЕ МИСЛИ

(Песничка скица за прозни портрет суштине)

            Да ли су потрошене све мисли, да не кажем идеје, без којих нема књижевности, уметности и науке – питање је, које се, између осталог, опире сваком злобном расправљању о његовој суштини? Али, оно, у овом тексту и није постављено да би се изнудио, или, истиснуо, од некуда, било какав одговор. Онај, који никада за то није могао да се квалификује због легуре своје препознатљиве нестручности и лицемерне (не)искрености, коју попут „крста“ носи на нејаким леђима. Међутим, како год приступили судбини тако постављеног питања наћи ћемо се у непролазном лавиринту опрека и опречности, које  једна другу гуше на сцени ружних остатака, како живота, тако и смрти. Стешњених између чекића и наковања  потрошености васцелог света, који више нема шта да записује у историју свог постојања. А, на тој истој сцени деперсонализовани докази хладнокрвно и ненавијачки посматрају како се одвија смрт стварности. Како слике о пуцању потрошених светова упозоравају творца на могућност смрти непотрошених мисли. Зато с правом преосталог искуства у ризницама, архивима, музејима и амбарима: књижевности, уметности, науке, па и религије – треба потражити одговоре о свеукупном гашењу сензације која се миленијумима одвијала на релацији између живота и смрти. Између бројних потцењивања личних неразумевања света привида. У тој потрази готово да је сигурно да се више никада неће пронаћи мртвозорници, који би на достојанствени начин сахранили живот и смрт. Неразумевање и привиде. Историју и биографију палог пуклог света. И његових потрошених мисли.

P.S.

                Занимљиво је  да у овом тексту, ни са једном једином речи, или речцом, нисам споменуо: филозофију, поезију, мишљење и творачке мисли Исуса Христа. Зато се у неком облику крајње непотрошене неверице и питам – шта је било са смислом и да ли је размишљање о њему, само, песма као лака прича о савршенству? И, где је то Творац запео када се још увек не усуђује да представи свет без мисли и новог облика стварности. И њене другачије суштине.