УЧИТЕЉ ИЗВИЊАВАЊА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

УЧИТЕЉ ИЗВИЊАВАЊА

            Он, учитељ из наслова овог малог текста, који од његовог настанка станује у мојим „изборима“ и њиховим „одбранама“, попут гусара плови по океану у мојој глави уживајући у крстарењима између неурона сивих можданих ћелија. Од којих свака од њих личе на посебно острво, које гусар заузима у сопственој машти. Он је гусар, који не краде и не чини друга злочинства. Радује се лепотама и богатствима тих острва, звуцима и шумовима њихове бистре лековите воде и музици струјања ваздуха у коме је сажет један сасвим други и много смисаонији живот: људи, биљака и животиња упућених једних на друге, као у пчелињим и мрављим гнездима, капсулама и скровиштима.

                А, зашто је онда он учитељ извињавања? И, коме и због чега?

                Да би се стигло до одговора на такво питање из реда оних најсложенијих упита, ваља, пре свега, завирити у књижевност у којој се такви примери помињу, тумаче и  љубоморно чувају. Како на полицама књига у којима су настањени, тако и у свести читалаца, који су им уступили јатачка места у својој подсвести. У белешци једног таквог учитељског позива је записано да је учитељ извињавања, онај, који то стално чини пред Творцем, када у његовој кући брише и чисти прашину са полица његове раскошне библиотеке. А, прави учитељ ће се Творцу  потресно извињавати за сваку књигу коју није прочитао. А, пропустио је да је угледа поред себе док се несмотрено и непажљиво обазирао и освртао иза себе. Непотребно се загледајући у оне за које није било места чак ни у најмањим прибелешкама (фуснотама) и на најужијм белинама (маргинама) Творчевих књига.

НАПОМЕНА

                Писац овог „малог текста“ није одолео поводу да се не извини што је њему поменуо две стране речи – фусноту и маргину и поред домаћих, које у српском језику, врше речи – прибелешка и белина. Али, да ова напомена не би утекла из његовог садржајног тока и не дај Боже пресвукла се у реч туђицу - дигресија, овога пута неће се расправљати о њој, а ни о разлици између речи библиотека и књиготека, па ни о „мукама“ њиховог коренског разликовања и повезивања. Зарад бистрог језичког усаглашавања  за писање, у пољу владавине домаћинстава речи  потребних писцу.