13. јануар 2017.

СМРТ У КОТАРИЦИ КОЛАЧА


                                              Зоран М. Мандић, 2010.год


ЗОРАН М. МАНДИЋ

СМРТ У КОТАРИЦИ КОЛАЧА
(Прича о недостајању)


Кадгод се поведе реч о њој
Кадгод зацвили мисао у напетости
Од страха да је ту на поглед да нас
Гледа са небезбедне раздаљине
Из котарице свакојаких колача
Осетим страх од неписања
Од немогућности да постројим речи
Са исуканим и добро наоштреним мачевима
Онако како их је у својим тајнама сањао Мајаковски
Онако како је Достојевски лутао Европом
Да би боље видео Русију
Онако како је Каирос Бог среће усред белог дана
На сопствени врат стављао дрвени иг агујући у
Ироничној расподели ерира или
Платна од беле свиле
Песницима страшљивцима и кукавицама сакривеним у
Брвнарама епохе интерне граматике којом влада
Договор између мозга и чула у човеку
Кадгод се накостреши и нациља мету сетим се
Детињства у Губчевој три наспрам ограђеног
Јеврејског гробља у коме је са унутрашње стране
Његовог северног зида стајао запис:
И хајде ми сада реците
Како сам и где научила
Да ми овако недостајете
То је запамтио сам била она
Смрт у котарици свакојаких колача
Судбине и других заповести без изузећа ...