ПРЕДСТАВА ФИДИЈЕВЕ РУКЕ С ДЛЕТОМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРЕДСТАВА ФИДИЈЕВЕ РУКЕ С ДЛЕТОМ

Представа Фидијеве руке с длетом

И Ван Ајкове са четкицом

Површина реке у забитом крају

Пре или после уметност

природе. Презират свет оквира.

Рубљов лије православна звона а

Николај Берђајев мртав лисац

Рекао је што се ваљало казати о

духовној и стваралачкој Слободи.

Ограничени ум, слепо верује

Теоријама. Поезија о феноменима око

Себе има непоткупљиво мишљење.

Обронци, обронци а у њима

Светлуцају свици, тајно гориво оквира,

Но, и то је лице будуће уметности.

Непоновљиви тренутак

збуњујуће открива сопствене откуцаје

срца. Музика тупих тактова из нутрине

премешта се у речи које не пристају овом

опусу,сачињеном збрда-здола.

Упитном погледу Богородице.

Ова прича настаје у

Кинеском ресторану

У Новом Саду на другом спрату

Погодном месту за будући рај.

У једнокреветној соби број 214.

Плач детета беше збиља.

Песма (стр.19-20.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)  

НАГОСТ НАСТАЈАЋЕ ПУСТИЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

                             

НАГОСТ НАСТАЈАЋЕ ПУСТИЊЕ

Нагост настајаће пустиње,

А онда смрт, крије речник оквира.

Како песник рашљари Космосом,

или се враћа жени, кад одјекне музика

на прагу куће у чежњи, опстајава опскурни

јав мобилног телефонског позива.

Књижевност саопштава дивљење за животом.

Сократ, Ван Гог, старогрчки лиричари.

Стара ретриверка Асна док њуши врхове ципела

испред куће. Паркиран аутомобил сања,

можда сања мишиће полицајца са шапком

заглављеном међу шакама.

Другим знацима је преостали свет закрчен

Раскопаном улицом – ликом универзитетског

професора музике који износи без зазора

схватање мистерије облика гудачког инструмента.

Свет постаје Еуклидов геометризам

Музичке кутије. Његов карактер се мора

Описивати изнова.

Усред пустиње, нагост пустиње,

диктира стварање другачијег речника,

стварности и епохе.

Песма (стр.16.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)  

СВЕДОЦИ, НАРОДНА ПЕСМА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СВЕДОЦИ, НАРОДНА ПЕСМА

Народ пише не пише

своје песме

занемела су епска и

лирска певишта

док историја по ко зна

који пут порађа копилад

међу сликама као што је ова

                Иза куће у хладовини

                за сунцем цвет пати

                Дуга је његова туга

                наплакана

                Кућа се сажали на цвет

                тако што и сама поче да

                плаче

   а онда излете из темеља

   и дозволи сунцу да љуби

   цвет

Мало је цветова у народним песмама

или много изгаженог под ногама

јунака

исто толико сунчевих суза у

изгаженом цвећу

много заборављених љубави

разрушених градова

убијених држава

Православна вера је преостала

да са цветом и сунцем сведочи

(Песма (стр. 25.) из књиге „НАСПРАМ ЧУДА“ (ИП „Светови“, уредник Јован Зивлак, рецензент Срба Игњатовић, Нови Сад, 1994. год.) 

ОВЕРИ ВРЕМЕ, ТА, ВАЉДА ИМАШ РУКОПИС ЗА ТО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ОВЕРИ ВРЕМЕ, ТА, ВАЉДА ИМАШ РУКОПИС ЗА ТО

Овери време, та, ваљда имаш рукопис за то.

Поштуј паузе. Напред-назад одржавај кретање.

Диши. Натегнуто платно приличи слици.

Ван Гог је сликао украденим бојама

Гогенове сунцокрете. Тако и ти премештај

Светла, побеђуј мрак. Намалај: жуто-жуто.

Добићеш можда после свега

Атлантиду, или барку, астматичну државу сунца.

Мешавину шкрипе сфера. Препусти кукавицама

Калашњиков. Челичну четку новоговора.

Песма (стр.17.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)  

И МОЈ ОТИСАК ЈЕ ОКВИР

ЗОРАН М. МАНДИЋ

 И МОЈ ОТИСАК ЈЕ ОКВИР

И мој отисак је оквир,

Кораци, пажња, промашаји у љубави.

Драгана побегла за неталентованим сликаром

У црном капуту и береом на глави.

Невидљиве путање маме моја чула.

Нуди ми се неопогањен простор

Светица мора да је то заустављена

Намах да позира мени.

О, анђеле, о, исповести

Дуго сам чекао тебе у изгнанству.

У отисцима смрти.

Песма (стр.18.)  из књиге ОКВИР(Центар за културу, Едиција Браничево, Библиотека Дуборез, књига 6, уредник Александар Лукић, Пожаревац, 2011)  

НИЈЕ ТАКО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НИЈЕ ТАКО

(На тему чистке

сударања песме и приче

у истом тексту)

Увек сам се питао

Да ли су баш

Сви мушкарци испод

160 центиметара 

Телесне висине

Жарко желели

Да на белом коњу

Предводе своје

Уже и шире породице

На окупу

Заједно

Као центуриони римских

Манипула

Кохорти и

Легија

Груписаних у фаланге

Један од њих

Који припада реду оних

Најискључивијих

Антрополошких спадала и

Психолошких девијаната

Своје ученике у средњој

Машинско-техничкој школи

Прозивао је ради пропитивања

Из одређеног предмета

Препотентно говорећи

Сигуран сам да на питање

Које ћу вам поставити

Нећете знати да одговорите

А тиме ни да ме убедите

Да вам у дневник упишем

Прелазну оцену

Ученике који су имали своје

Одговоре на његова питања

Одмах на почетку заустављао је

Дрско речима

НИЈЕ ТАКО

При чему је та дрскост редовно

 Била упакована у његов

Циничан подсмех

Малог далматинског јебиветра

Али пошто је ова песма почела

Неовлашћено да се отрже

Главној идеји њеног аутора

А чиме и претвара у досадну

Причу

Уз извињење и молбу аутору

 Вратићемо је на часак

Десетак корака уназад

Како би психолошки профил

Мушкарца са непуних 160

Центиметара

Који је Пикаса исмејавао на

Часовима математике

Говорећи да је бољи сликар

Од њега поготово што је

Интеграле учио уз присуство слика

На којима је овековечавао

У безброј поза лик своје жене

А тај машинско

Ликовни и

Математички  Евгеније

Писао је упорно

И то штампаним словима

Као Србин латиницом

Правдајући се

Да му је због много више грешења

Теже било да пише и писмено се

Изјашњава ћирилицом

Пошто је у овој песми поново

Цурећи

Почела да се меша прича

Под хитно је

На састанку кућног савета њене

Писарско-библиотечке радионице

Креативног пиања

Донета одлука

Да се текст под радним насловом

Није тако

Избрише из лирског регистра

Како би се зауздала сва могућа и

Даљна поређења са Наполеоном

Александром Македонским

И већ поменутим Пикасом

Са омаленим илити ониским

Наставником техничком васпитања

Који више од две деценије због

Алцхајмерове болести ужива у

Инвалидској пензији

У једном малом градићу на

Левој обали Дунава

Па онда

Читаоче

Замислите да ли је то

Стварно и могуће

И да ли би то

Пикасо маогао да наслика

А Наполеон и Александар Велики

Да освоје

25. марта господње 2019.

ЕВОЛУЦИЈА ДАНА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЕВОЛУЦИЈА ДАНА

Нема много простора за

Еволуцију трајања

Једног дана

С обзиром да се он

Брзо разгори

Изгори и угаси

А све је то

Блиско поређењу

Да је дан као идеја

Сване

Да би се у скученим

Просторијама

Свог освита

Вртео у круг(у)

А онда у трену

Нестао у некој одаји

Заборава

Зато се сви дани као

Нека коалиција

Ваде на еволуцију

Сједињене у еволуцијама

Недеље

Месеца

Године

Уверени да су

Развојни путеви и циклуси

Векова и

Миленијума

Нешто сасвим друго

Неупоредиво

21. март господње 2019.

БОЈИМ СЕ ШТО СЕ МЕЊАМ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

БОЈИМ СЕ ШТО СЕ МЕЊАМ

Бојим се што се мењам

Али не због промене

Већ што ме те промене

Не дотичу

Што за њих није заинтересован

Ни мој адреналин

Што се из дана у дан

Све више и више

Препушта опуштености

О којој не жели да расправља

Чак ни са мном

С оним који га

Храни

Подстиче и

Ради с њим вежбе из програма

Института за кардиоваскуларне болести

Из Нишке бање

Бојим се што и настале промене

Када ухватим њихов срамежљив поглед

Превише слежу раменима

Што још увек воле да читају моју песму

Песма о песми

Која годи њиховој тишини

И замору који их не боли

Бојим се да ћу једнога дана

Такав какав сам

Недостајати свима

Који ме нису упознали

И онима

Који су ме превише знали

Од којих нико

Ама баш нико

Из редова

Једних и Других

Није отишао илити дошао

У посету мојим променама

За које и даље није заинтересован

Мој адреналин

За који сваког месеца

Потрошим пола  пензије

Да би нахранио његову

Биологију и

Његову све гладнију

Сујету

18. марта господње 2019.

НЕ ДИРАЈ СКАЗАЉКЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

НЕ ДИРАЈ СКАЗАЉКЕ

(На тему рађања проклетства)

Не дирај сказаљке

Вечног сата

Не покрећи их

Не померај их

Ни напред

Ни назад

Нека се понашају

Клизе и корачају

Онако како им је

Речено

На почетку постања

Када се раздани

Када се задвоји

Копно од воде

Јер све преко тога

Преко те поставке

Преко црвене граничне

Линије и

Почетка

Рађа проклетство

Коме после не можеш

Да се одупреш

У коме завршаваш

Попут старих изношених и

Распалих ципела

Без пертли и корака

Рађање проклетства је

Увек неуспех

За који си сам крив

Проклетниче

20. марта господње 2019.

365

ЗОРАН М. МАНДИЋ

365

У плану

На који сам набасао

У једдом од мојих

Последњих снова

Записано је да ћу

Господњу 2019.

Обележити са

365

Нових текстова

Песама и малих наслова

Написаних чистом

Ћирилицом

И одмах да признам

Да не знам шта ће

Све стати у толико записа

Али знам да ће

Сваки дан господње

2019.

Имати нешто од мене

19. марта господње 2019.

УДВАРАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

УДВАРАЊЕ

Ти си моје

Пролеће

Рекох у освит

Рађања

Првог пролећног дана

Господње 2019.

И посложих тако

Све коцкице и

Пузле

У мојим осећањима

На њихова права и

Повлашћена места

На којима се сада као на

Трону

Са којих добри

Млади и стари краљеви

Предводе своје народе и

Њихове војске

Да народи не пропадну

Као што љубав

Никада не пропада

И не сме

Зато је ова моја прва

Пролећна песма

Удварање

Оном и свему чему и коме

Припадаш

Првог дана пролећа господње 2019.

ДРУГАЧИЈА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДРУГАЧИЈА

Песма

Мора да буде

Другачија

У сваком  наредном

Трену

Како у односу на мене

Који је ствара

Пише

Записује тако и у односу

На саму себе

Која настаје

Која не сме да се

Подвлачи

У своје претходне

Ликове

Нити да једе исту храну

Нити да се купа у

Истој води

Нити да се храбри

Истим

Претодним

Адреналином

Јер ако је то тако

Онда то више није

Песма

Оно што она треба да

Јесте

У трену испред себе

Мора да се креће

И без окретања Земље

И њене гравитације

Зато песму

Не могу да напишу

Доктори и магистри из

Института за бројање речи

Именица

Заменица

Глагола и

Придева

У овом четвртом дану трећег месеца господње 2019.

СВЕТ ЈЕ СУВИШЕ МАЛИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

СВЕТ ЈЕ СУВИШЕ МАЛИ

Неки од нас

Нису прошли на конкурсу

Ни за послове на

На затрпавању рупа на

Овом свету

А курче се да су неко

Зато сам себи говорим

У недра

Овај свет је сувише мали

Да би баш ја у њему био

Велик

И као кроз шапат

Настављам ту реченицу

Признањем које гласи

Ја знам да не знам

Да ли (не) постојим

Али зато нека се други

Превише не радују и не

Веселе том мом незнању

Јер човек који ништа не зна

О себи

Како ће с другима ступити

У расправу

О њима

5. марта господње 2019.

ПОЕЗИЈА ЗА СВА ЧУЛА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОЕЗИЈА ЗА СВА ЧУЛА

Готово сам сигуран

Као Сервантес

Када је нашао причу о свом

Дон Кихоту

Да постоји поезија за сва чула

Као Исус Христ

Као љубав

Као храна

Нарочито она божија

Како за њу гласи

Препорука на једном

Рекламном месту

Поезија за сва чула

Постоји у машти песника

Који је понекад лењ да је

Препозна

Који се често олако упушта

У послове комерцијализације

Песничких текстова

Њених слика и конекција са

Кичом

Као сликари

Са каменчићима и перцима

Непознатих мора и

птица

А Бога ми и композитори

Музике коју називају

Постмодерним варијацијама

На већ позната сазвучја и

Ритмове

Брзе

Уплашене

Лење

А што је то тако важно

Да би било

Филозофи би рекли

Да би егзистирало

За сва чула

Па све оно што није постало ТО

Оно због чијег мањка су

Чула остала ускраћена

И напуштена

Као пустиње без оаза

Као копно

Препуштено вандалском дивљању

Освајачких вода илити

Вода освајачица

На Међународни дан река господње 2019.

ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЧЕТРДЕСЕТ ГОДИНА

Говорио ми је као

Рецензенту

Књига његове издавачке

Куће

Да немам довољно

Самопоуздања

А заборавио је да је

Четрдесет година

Поткрадао и

Крао

То моје недовољно

Самопоуздање

С којим је у својој прљавој

Биографији

Вешто трговао

Као и са њеним другим

Детаљима и секвенцама

Пре мене

И

Без мене је

Био нико

Четрдесет година сам

Гурао причу о њему

Као о

Неком

Ко зна ком

Сумњивом

Књижевном лицу

На страницама

Културних рубрика и

Додатака

Политике

                Вечерњих новости

Дневника

                Борбе

Као што то

С оном каменчином

Чинише Сизиф

Час узбрдо

Час низбрдо

Када је јадник одлазио

На кафу код госпође

Гравитације

Што највише личише

На пишање наспрам ветра

И на оне премокре запишане

Ногавице на његовим добрано

Изношеним и отрцаним

Фармерицама

А ево тако запишан

Превали он и седамдесету

Као онај ујка Дујк

У једном америчком филму

Који је одбијао да

Опере своје упишане фармерице

Зарозане зубе и

Прљави језик

С којим није знао

Ништа друго него да

Млатара и

Блебеће

6. марта господње 2019.