23. мај 2017.

NIŠAN



ZORAN M. MANDIĆ

NIŠAN

1.
Posmatraju me
odroni ljudskog neiskustva
(verovatno I promatraju)
Znam samo toliko
da to postoji
da ima svoju spoljnu i unutarnju
marginalnost
da je svetski present podeljen
da priroda isto umuje i vrti
glavom
I sam promatram činjenice
koje ne shvatam
koje ne mogu da izazovu izliv
u (mojoj) glavi
koje mogu I da ne budu
da se dodiruju s onim što
(moja)
glava može da raščisti

2.
Između mog I tuđeg
promatranja
(posmatranja)
krugovi nejednakih
površina
ocrtavaju obilje i
jad praznine i
krajputaški ukazuju na
smerove
koji se odvijaju između
uzvišica I bezdana ljudske
Duše

3.
Ja ne znam više o ljubavi
Ja ne znam više o smrti
Ja ne znam više o smislu

4.
Ja mogu samo da znam o
svemu što potiče iz neznanja
iz nemoći da preplivam i
izmišljene
dubine

5.
O nejednakostima
znamo svi

6.
Nad kotlovima ohlađenih sila
vodena para nikom ne preti
Ona će se u bajkama neba
prerušiti u kišu i
pomoći nam da iščupamo
iz zemlje
ono što smo nabili u nju
(sebe)

7.
Da li to znači
prevazilaženje svega
što smeta normalama disanja
što kukavice drži u krletkama
od stiropora a
pesnike u željeznim pretnjama
tame
Što svoj znak ni čarobnom letvom
ne može da dokuči
s onog mesta
s kog sunovrati počinju

8.
Ima mnogo množina na koje smo
prinuđeni

9.
Ima mnogo množina na koje smo
prinuđeni
Ima mnogo nesretnih množina
koje će istrunuti u nama kao
žalosne jedinke

10.
Krivce je nemoguće optužiti
za sve ono što sanjamo I što nam se pričinjava
(događa)
iz razloga
što ih prvo moramo isterati iz
sebe
na čistinu u glavi
pa tek onda upotrebiti nišan
reči
                objektiva
                                revolvera
                                                vodene pare


Iz knjige pesama NIŠAN (Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1990. godine, koje je kasnije preraslo u Izdavačko preduzeće SVETOVI)