NIŠAN

ZORAN M. MANDIĆ

NIŠAN

1.

Posmatraju me

odroni ljudskog neiskustva

(verovatno I promatraju)

Znam samo toliko

da to postoji

da ima svoju spoljnu i unutarnju

marginalnost

da je svetski present podeljen

da priroda isto umuje i vrti

glavom

I sam promatram činjenice

koje ne shvatam

koje ne mogu da izazovu izliv

u (mojoj) glavi

koje mogu I da ne budu

da se dodiruju s onim što

(moja)

glava može da raščisti

2.

Između mog I tuđeg

promatranja

(posmatranja)

krugovi nejednakih

površina

ocrtavaju obilje i

jad praznine i

krajputaški ukazuju na

smerove

koji se odvijaju između

uzvišica I bezdana ljudske

Duše

3.

Ja ne znam više o ljubavi

Ja ne znam više o smrti

Ja ne znam više o smislu

4.

Ja mogu samo da znam o

svemu što potiče iz neznanja

iz nemoći da preplivam i

izmišljene

dubine

5.

O nejednakostima

znamo svi

6.

Nad kotlovima ohlađenih sila

vodena para nikom ne preti

Ona će se u bajkama neba

prerušiti u kišu i

pomoći nam da iščupamo

iz zemlje

ono što smo nabili u nju

(sebe)

7.

Da li to znači

prevazilaženje svega

što smeta normalama disanja

što kukavice drži u krletkama

od stiropora a

pesnike u željeznim pretnjama

tame

Što svoj znak ni čarobnom letvom

ne može da dokuči

s onog mesta

s kog sunovrati počinju

8.

Ima mnogo množina na koje smo

prinuđeni

9.

Ima mnogo množina na koje smo

prinuđeni

Ima mnogo nesretnih množina

koje će istrunuti u nama kao

žalosne jedinke

10.

Krivce je nemoguće optužiti

za sve ono što sanjamo I što nam se pričinjava

(događa)

iz razloga

što ih prvo moramo isterati iz

sebe

na čistinu u glavi

pa tek onda upotrebiti nišan

reči

                objektiva

                                revolvera

                                                vodene pare

Iz knjige pesama NIŠAN (Bratstvo Jedinstvo, Novi Sad, 1990. godine, koje je kasnije preraslo u Izdavačko preduzeće SVETOVI)