Свети Јован, слика Леонарда да Винчија
ЗОРАН М. МАНДИЋ
СЛАВА
Слава је стање онтолошке
несигурности славара. Они који славе увек рачунају на којекакве попусте
судбине. Често ирационално верују да ће их њихови свеци ослободити терета
хипотека. Моралних и естетичких.
Славари најмање знају о разлозима
који су свеце васпоставили на њихове имагинарне тронове. Славе их у храни и
пићу које им припремају жене. Инфициране незајажљивим пожудама. Такмичењима и у
страстима. И у уживањима.Славари не знају зашто су жене кумовале злим судбинама
светаца као Јована Крститеља.
Они који славе најчешће
заборављају на свет једноставности у којем су свеци били њихови учитељи. Учећи
људе осећањима, смерности и онтолошкој сигурности. Без претеривања у јелу, пићу
и стварима. И како да се одупру нарастању њихове хегемоније у себи.
Свеци никада нису открили кога
они славе.
Нема коментара:
Постави коментар