3. јануар 2018.

ПРОЗОР



ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПРОЗОР


            Прозор није само отвор на собама кроз који се измењује устајали са свежим ваздухом. Он је у извесном смислу један од сведока о процесу вечног кружења материје у космосу, а у коју су га, заједно са водом, космолози уврстили на видно високо место. Његов најчешће вертикални правоугаони облик је омиљена геометријска слика, која вековима, још пре хришћанства, битно суделује у архитектонској естетици фасада бројних грађевинских објеката и њихових помоћних здања. Кроз прозор сликарске радионице годинама су, чак понекад и непристојно,зурили ученици Леонарда да Винчија, не би ли угледали како долази, или пролази, његова Мона Лиза. Испод прозора Шекспиров Ромео песмом се удварао лепој Јулији. Неки од политичких ухапшеника су скоком кроз прозор истражног затвора ставили тачку на неподношљиву, вербалну и физичку, тортуру иследника. Иза навучених завеса прозора ослушкивали су се неретко разливени гласови који су допирали са улице. Са прозора су добро замаскирани снајперисти пуцали на протестанте и жртве атентата. Са прозора су неретко одлазили и одлутали погледи, а да о томе где су завршили, нико никада није пронашао ни један податак. Прозор је временом развио свој богати историјски мит по коме је постао познат као „веза са светом“ кроз који су и „најтежи“ усамљеници и самотњаци пуштали своје мисли да оду, да се на тај начин олакшају и ослободе непријатних и болних притисака. За разлику од њихових песимистичких појава оптимисти су са прозора слали своје писмоноше у ликовима голуба да пренесу важне поруке. И, ево, и у дигиталној епоси на екранима радних површина, или desktopova, непреносивих и преносивих компјутера многе: фасцикле, рубрике, фајлови и садржаји њихових разноразних подела су у знаку „иконографије“ прозора, њихових отварања и затварања. Прозор је, што би рекли филозофи, сензација по узбудљивости и драматичности једнака месту догађаја или месту злочина, чак и онда када су на њега постављене коване металне решетке. У соби без прозора ни слепац не жели да дише, живи и сања, а и зидови  у учмалостима таквих простора негодују и желе да их неко што пре отвори, пробуши или провали.

Нема коментара:

Постави коментар