АНДРЕЈ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

АНДРЕЈ

Ништа још не знам о њему

осим да је ту поред

у парку са шишаркама и

скулптурама

да све више

разуме простор

између два дрвета

међу клупама и тобоганима

љуљашкама и клацкалицама

час у дечијим плавим колицима

час на бициклу с оцем која га

упознаје с градом и одводи на

Дунав

Опчињава га вода док с

пуним устима чоколаде и

десетак тек пристиглих зубића првака

улази у њу

као у пластични базен насред

дворишта у Ћетковићевој 73

Још увек је шкрт на речима

Не посеже за семантичким триковима

реченица малих или растегљивих као

Памперсова пелена или као тек

реченица на помолу као свитање као

гласић у одрастању који ће их гурнути

изнутра док их буде срицао на

српском

немачком

мађарском

енглеском

Када буде читао овај текст

(неко ће знам одмах рећи – песму)

2036.

у својој двадесетој разумеће лакоћу читања

која је у њој заобиђена

која је део плана о будућем полиглоти или пак

ревносном власнику дедине математичке

библиотеке

Зато не бринем што је

Андреј тек на почетку као слово А

што је на почетку свих почетака

што то поређење невино поткрада метафору из

слова Ч

Ч као друго име за машту или као З из

Песме о малој Зоји

Језик поезије је компликован рекла би

мала девојчица Ч

Поготово ако се зна да

поезија мора знати да може

рачунати на мене

међу онима који не разумеју да сам

Андреја на мојим фотографијама сликао очима и

погледима који су силазећи с портрета његовог

деде Душана хитали да уселе душу малог полиглоте и

наследника чудесне математичке библиотеке

На растанку с поспаним Андрејем

мала ми Ч рече

Зоки да ли знаш да је у овој твојој песми

Започела представа о одрастању једног милог дечака

Андреја

И да знаш да ће та песма бити уврштена у

Антологију твојих најлирскијих представа о

нама теби најмилијим ликовима из ризница

маште и стварности

коју ћу ја саставити

У Апатину, 18. јула 2017. год.