02. август 2017.

ТРУЛА ЈАБУКА




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТРУЛА ЈАБУКА

После толико година
 чудне окаснелости
Ова песма је дошла на ред
Ослобађена из затурености
Лица и наличја
Несређених разнобојних папира
Разбацаних по угловима главе
На цртежима незакљученог памћења
По ћошковима соба у којима су се
 Скривали из страха од јавности
На једном од тих аљкавих подсетника
Писало је великим ћириличним словима
ТРУЛА ЈАБУКА
И као што записах у песми Аутопортрет
Одједном је негде у мени експлодирала
 Мисао испред улазних врата Пакла
Седишта метафора и пожутелих
Слика заборава
 У дворишту прецртаног Раја где је
Срушено огњиште Чистилишта
Одакле су повучени божији нацрти из
Приручника фантастичне човекoлогије и
Бесповратно одложена берба јабука
Сећам се да сам се баш тада у
Тренутку зидања ове песме
Нашао између два гласа
Једног о потреби  
Посвећивања нези дружења с муњом као
Најсуштинскијом суштином настајања песме
И оног другог благотоворног мајчиног савета да
Неколико ноћи проведем у библиотеци
Јелинске песникиње Сапфо у којој сам
Могао да прочитам све о јабуци раздора
О златној јабуци и девет пауница
И свакако да би се склопила лирика овог
Трулог наслова да се у тим силним читањима
Не закачих за келтски симбол бирања
 Јабуке између
Небеске спознаје и земаљских задовољстава
Упоређивање песникиње Сапфо
У ком је девојку поредила с јабуком
 Која још није убрана док је она друга пала с дрвета
Трула и више је мало ко хоће
Зато што није
                               Златна
                               Рајска
                               Еденска
                               Забрањена
Уста пуна труле јабуке помажу ми да

Уживам у тој разлици