21. август 2017.

ПОРТРЕТ ЗОРАНА М. МАНДИЋА У КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА „СВИТАК“ ПОЖЕГА



            ПОРТРЕТ КЊИЖЕВНИКА ЗОРАНА М. МАНДИЋА
         У КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА „СВИТАК“ ПОЖЕГА 

                У Књижевним новинама „СВИТАК“, које је у Пожеги крај Ужица основао књижевник Милијан Деспотовић, у броју 22-24 / година VI, лето-зима 2000, објављен је портрет књижевника ЗОРАНА М. МАНДИЋА, песника и књижевног критичара. Мандићев књижевни портрет под насловом „ГЛАСОВИ СОРАБСКЕ ДАРОВИТОСТИ“ отвара овај број Књижевних новина, који са места главног и одговорно уредника уређује Милијан Деспотовић и то на челу редакције коју чине: мр Раде Вучићевић, Драган Јовановић Данилов, Хаџи Драган Тодоровић, Зоран Недељковић и Слађана Дикић Симићевић. Мандићу су  у склопу његовог књижевног портрета објављене песме: „Тајна“ (факсимил својеручног рукописа), „Прилазе и смеју се“, „Улизице лижу лажне лизалице“ и „У колонији“ ( 1. Милићу и 2. Наталији). Као илустрација Мандићевог песничког рада објављени су текстови „Језик језиком дариван“ у ком је Петар Р. Кочић приказао Мандићеву књигу поезије „Апатин и песме од пре“ (Светови, Нови Сад, 1998, уредник Јован Зивлак) и „Поезија или муке писања“ у ком је његов аутор Милијан Деспотовић писао о Мандићевој песмозбирци „Нисам никад написао песму коју сам могао да напишем“ (Просвета, Београд, 1997), уредник Чедомир Мирковић. На насловној корици овог броја КН „Свитак“ објављен је портрет књижевника Зорана М. Мандића (оловка, формат 300 x 210), рад сликарке Валерије Радосављевић из Косијерића, која је рођена у Ужицу 1969. године, а Средњу уметничку школу, Одсек дизајн текстила и Вишу школу ликовни уметности завршила у Београду у класи професора Данице Басте и Душана Гавеле. Сликарка је у њеном досадашњем уметничком раду имала низ групних и више самосталних изложби слика уља на платну и икона. Живи у Косјерићу, а ради у Основној школи „Петар Лековић у Пожеги као наставник ликовне културе.


ЗОРАН М. МАНДИЋ                    


ТАЈНА

Брату Душану

Песник
пре прве написане речи
сагради крематоријум
да би једном дневно
улазио у њега док пише
да гори

2.
Тајна је у Милости
којом нас научи мајка
да не будемо другачији


Апатин, 1979.