30. август 2017.

ПОЕЗИЈА СЕ ПИШЕ РУКОМ



ЗОРАН М. МАНДИЋ

ПОЕЗИЈА СЕ ПИШЕ РУКОМ

Поезија се пише руком
једе руком
преврће језиком
У песми је песник
разбијач
уништитељ
Ратује у њој с оним што је
запамтио читајући с оним што је пишући
одбио да чита
Песма је тишина
Лудница
Болница
Развејани свет
Насред тишине инсталиран је скенер
за самопосматрање
Рад тишине није једнак раду
долажења к себи
Песник је превише плах да би
отишао у тишину по знање о себи
Увек је касно за учење
(ако си само пронашао место за
сопствено откриће)
Поезија се цепа рукама
Баца рукама
Спира водом
Поступак је уздрмао језик
учинио призор неутралним

одвојио главу од руку