16. август 2017.

PREPOZNAVANJE KOSMIČKOG RITMA ISTORIJE VREMENA



ZORAN  M. MANDIĆ

PREPOZNAVANJE KOSMIČKOG RITMA ISTORIJE VREMENA

             Na savremenoj Srpskoj likovnoj sceni danas je malo slikara, koji su, kao Danilo Vuksanović (1973, Sombor), akademski slikar iz Novog Sada, tako ubedljivo stupili na njeno užareno konkurentsko tlo i, još ubedljivije, na njemu obeležili svoju orginalnu autorsku deonicu. Prilozi za tu tvrdnju, nalaze se u registrima i spiskovima slika, koje je dosada mladi Vuksanović, samostalno ili grupno, izlagao u zemlji i inostranstvu.
             Predstavljajući se na njima, ne samo, širinom jednog ozbiljno ostvarenog opusa, nego i izgrađenim modernim likovnim i intelektualnim mišljenjem. Na kojem se zasniva njegova jasno oformljena poetika. Postmodernistički umrežena sa idejama estetikom i praksom, koje su fenomen slike pronosili kroz njenu dugu i, neretko kontraverznu, istoriju: predstava, postupaka, pravaca, tehnika, kombinacija i žanrova. Kao, vrstan znalac svega što slikarstvo, kombinatorički i simbolički, započinje i završava, često i na samoj ivici rizika tzv. vizuelne operacije, Vuksanović je ostao dosledan sebi. I svom osećanju štafelajnog slikanja. Kroz koje ga vodi, intimno uspostavljeni, dijalog sa: enregijom, jezikom, legendama, palimpsetima, apokrifima i arhivama beskrajnih svetova. Koji u njegove piramidalne slike ulaze i u njima se otvaraju sa svojim nemoštim biografijama. Fotografijama. Inspiracijama. I dosijeima. Ali, ne toliko, kao listanje pregleda sačuvanih informacija, koliko je reč o jednom, sasvim orginalnom, pogledu sa strane.


             Metaforičkom i esejmorfnom sažimanju ideja. Sa: piramidama, peščanicima, klepsidrama, trobojnicama, crvenim, plavim i žutim sunčevim globusom, geografskim i nervnim kartama. A, sve to unutar precizno katalogizovanog rečnika simbola u čijim fusnotama su pohranjene pažljivo imaginirane posvete: Njegošu, Milanu Konjoviću, Arhangleu Georgiju, Kosovu. Sa nadahnutim epskim narativima. Ukrašenim lirikom i senzacijama govora boja. Njihovih volšebno raskriljenih registara. Savijenih i isprekidanih linija. Slobodnih poteza mašte.I sa onom nemušto orkestriranom, a večno prisutnom, muzikom merne magične kutije nestvarnog vremena, koje neumitno, iz sekunde u sekundu, jedne slike otpušta, a druge stavlja na njihova virtuelna mesta. Na postolja pro-mena. Drugih: gestova, odnosa i kretnji.
            Na ovim slikama Danilo Vuksanović, logografski i piktografski. artikuliše jedan od mogućih odgovora na pitanje: "Koliko je neprovidan zid postavljen na granici između čovekovih čula i sveta koji ga okružuje svojim ambivalentnim figurama?". Njegove slike zrače pitomošću viđenja brojnih meandriranja. U kojima je on prepoznao, sugestivno pročitao, izrazio i zapisao kosmički ritam: vremena, prostranstava i stvarnosti. Njihovu trojednost kao maticu harmonizovanog hoda: nastajanja i nestajanja. Lomova i promena spoljnih i unutrašnjih svetova.


U Apatinu, na Dunavu, krajem marta 2008. godine