06. август 2017.

ОПАСНОСТ ЧИТАЊА ЗОРАНА М. МАНДИЋА У ЧАЧАНСКОЈ РЕВИЈИ АРТ 032


                ОПАСНОСТ ЧИТАЊА ЗОРАНА М. МАНДИЋА 

                           У ЧАЧАНСКОЈ РЕВИЈИ АРТ 032

            У Ревији за културу АРТ ОЗ2, двоброј 20-21/2010, коју издаје Дом културе из Чачка, а уређивао је МИЛЕНКО ПАЈИЋ, познати, нажалост покојни, српски прозни писац и добитник више угледних књижевних награда, међу којима и Андрићеве, објављено је пет песма ЗОРАНА М. МАНДИЋА под заједничким насловом ОПАСНОСТ ЧИТАЊА (Легенда, Сезона отпора, Расуте ствари, Опасност читања и Последњи пут – стр, 33-34).

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЛЕГЕНДА
            (Сени мог брата Душана)
Легенде нису у књигама
Илијадама и Одисејама
Рађају се у засебности Духа
руком ваздуха написаног на
онтолошком
пергаменту времена
У Питагорином песку
На сред пољане где је млади Галоа
бранио част љубави
двобоја и математике
Легенде умиру у зору
журно
пролазећи кроз магична врата
разобручене историје
хербаријума
акваријума и провизоријума
ницања
одлазе да би остали
именима улица са
потписима необрисиве стварности
остављајући је будућности да их
чека
сачекује рађањем нове зоре
без њих
Са Годоом у возу
Путују и шестаре светом илузије
У чијем собљу живе утетовиране у
својим знацима

(На Светог Архангела Михајла 2007. г.)


                Ову песму посветио сам мом рано преминулом брату и познатом апатинском математичару и резервном официру ДУШАНУ МАНДИЋУ (28.07.1948 – 21.11.2007.)