ЗОРАН М. МАНДИЋ
ПУТНИК И ЊЕГОВА НЕВОЉА
Нађоше
га
под
леденом ауром
раскомаданог
Три
дана и три ноћи
састављаше
га комад по комад
уз
помоћ велике лепљиве траке
На
главу му не ставише ништа
очи му
изврнуше према небу и
чуваше
га тако сву ноћ
Заспавши
дубоким сном
док су
га састављали
није
могао да преброји
нити
да препозна те непознате
састављаче
Састављали
су га разапетог на
храстовом
раму
немо
(не
разменивши ниједну
Непознату
реч у току посла)
Када
је коначно налепљен
напустио
сан залеђеног и раскомаданог
напуштен
оставши сам
није
смео да упали светлост у мрачном ходнику
због
опасности да се истопи
заједно
са лепљивом траком
на тек
састављеним деловима
НАПОМЕНА
Ова
песма је позајмила своје име збирци песама Путник и његова невоља (Књижевни
клуб Апатин, Едиција Дунавске искре, књига 1. Апатин, 1976, штампано латиницом)
за коју је Зоран М. Мандић 1976. године добио престижну књижевну награду Печат
вароши сремскокарловачке, заједно са Новицом Тадићем и Милетом Стојићем.
Нема коментара:
Постави коментар