ZORAN M. MANDIĆ
NA SRPSKOM I NEMAČKOM
POD SENKOM
(Iz zbirke pesama „Putnik i njegova nevolja“ iz 1976.
godine, za koju je Zoran iste godine dobio nagradu „Pečat varoši
sremskokarlovačke“ za zbirku godine u Vojvodini)
Kad slobodu senkom zagrli podne
nastaće prve strane mog romana
jedna do druge biće reči neophodne
pod jasnom skicom samoubilačkog plana
nastaće prve strane mog romana
jedna do druge biće reči neophodne
pod jasnom skicom samoubilačkog plana
Reči bez vlasti nasrnuće snažno
jedna protiv druge sred ljutoga boja
a ja ću po strani ko biće nevažno
umirati neprivlačno u oblaku gnoja
jedna protiv druge sred ljutoga boja
a ja ću po strani ko biće nevažno
umirati neprivlačno u oblaku gnoja
U otpore reči tako neznan i ja padam
uzavrela tmina po meni se širi
kad ohladim telo počeću da se nadam
da i iz mrtvog mene po koja reč viri
uzavrela tmina po meni se širi
kad ohladim telo počeću da se nadam
da i iz mrtvog mene po koja reč viri
UNTERM SCHATTEN
Wenn Mittage die Freiheit mit Schatten umfassen
entsteht der Anfang von meinem Roman
und nebeneinander Worte die notwendig passen
unter den klaren selbstmörderischen Plan
entsteht der Anfang von meinem Roman
und nebeneinander Worte die notwendig passen
unter den klaren selbstmörderischen Plan
Worte ohne Führung werden sich indessen
gegeneinander im harten Kampf verschwenden
und ich werde beiseite als unwichtiges Wesen
in einer Wolke aus Eiter ohne Reiz verenden
gegeneinander im harten Kampf verschwenden
und ich werde beiseite als unwichtiges Wesen
in einer Wolke aus Eiter ohne Reiz verenden
Ich bin unbekannt in den Wortkampf eingetroffen
das brausende Dunkel sich auf mir verbreitet
kühle ich ab den Körper beginne ich zu hoffen
dass auch aus totem mir manches Wort ausschreitet
das brausende Dunkel sich auf mir verbreitet
kühle ich ab den Körper beginne ich zu hoffen
dass auch aus totem mir manches Wort ausschreitet
Prevod (Übersetzung): Johann Lavundi
Johann Lavundi, pesnik, književnik, dramatičar, recenzent i
prevodilac je rođen kao podunavski Nemac 5. aprila 1956. godine u Apatinu. Tu
se uspešno bavio književnošću, pozorištem, novinarstvom i radiom. Kao
predsednik omladinske komunalne komisije za kulturu i infomatiku stvara bazu za
uvođenje omladinske radioemisije „Omladinski studio“, kao i za osnivanje jedne
novinarske škole za mlade. Za zasluge u kulturnom i informativnom radu dobija
više puta priznanja od vlasti. Dobitinik je i više literarnih nagrada; među
njima i nekolicine prvih. Početkom 1986. godine se kao takozvani
„kasnoiseljenik“ („Spätaussiedler“) preseljava u Nemačku, u Ulm, gde će se
literaturom početi ozbiljnije baviti tek krajem prošlog veka, da bi već 1999. g.
bio uvršten u milenijumsku antologiju savremene nemačke poezije „Das Gedicht
lebt!“ („Pesma živi!“). U Ulmu je više godina bio aktivan u svetski čuvenom
pozorištu theater in der westentasche (pozorište u prslukovom džepu) kao
dramatičar, režiser, glumac i upravnik njegovog internacionalno delujućeg
Internet-pozorišta, inače prvog te vrste na svetu. Šta lirike, šta proze, šta
pozorišnih komada, Lavundi na nemačkom piše 14 knjiga, od kojih je do sada
objavljen samo roman „Eine deutsche Liebesgeschichte“ („Nemačka ljubavna
priča“). Na objavljivanju ostalih se radi intenzivno. Lavundi, koji je i inače
državno certifikovani, kao i sudski i policijski ovlašćeni prevodilac, se bavi
i literarnim prevođenjem. Do sada mu je objavljeno dvadesetak prevoda sa
srpskog na nemački i obrnuto, koji su predstavljeni na sajmovima knjiga u
Srbiji i Nemačkoj. Najvažniji prevod mu je do sada svakako dvojezično izdanje
kompletnog dela Branka Miljkovića (sve zbirke plus četrdesetak pesama izvan
zbirki) „Vergeblich ich sie wecke/Uzalud je budim“, 2011. g. u izdanju
Banatskog kulturnog centra. Za sajam knjiga u Frankfurtu 2015. godine je
planiran jedan sledeći Lavundijev prevodilački projekt: antologija 800 godina
srpske lirike sa 150 pesnikinja i pesnika na nemačkom. Član je jednog evropskog
PEN.kluba za nemačko govoreće područje, kao i Udruženja autora Ulma.
Нема коментара:
Постави коментар