HADZI DUŠAN MAŠIĆ

ZORAN M. MANDIĆ

HADZI DUŠAN MAŠIĆ

Novi Sad, Galerija Mali likovni salon, 15.  10  - 15.  11.  2005.

                  Šesnaest  crteža  nastalih  prigodom  u  raznim umetničkim kolonijama

(Palić, Ečka, Zobnatica,  Bečej, Bačka Topola) u društvu deset  grafika  iz ciklusa “Građanski dragulji”, predstavljaju  sažetak  izbora  iz obimnog  opusa njihovih autora,  akademskog   vajara  i  akademskog   grafičara  Hadzi Dušana  Mašića, kojom on  na  sugestivan način    

obeležava tri svoja  jubileja:  Sedamdeset   godina   života,  Četrdeset  godina umetničkog  stvaralaštva  i  Deset   godina   Legata,  kojem   je darovao,   ili, preciznije rečeno,  obogatio   svojim: uljanicama, crtežima,  grafikama  i delima  iz korpusa  primenjene  umetnosti i  vajarstva,  fundus Gradskog  muzeja u Somboru.

                U  izvesnom  smislu,  kako  je  voleo  da   se  potštampa   Alber Kami, pri čemu je svaka  dvosmislenost suvišna u  kritičkom i recepcijskom promišljanju Mašićeve umetnosti, isti izbor, odnosno,  pomenuti  savez crteža  i grafika  stilski profiliše onaj lik strasti s kojim je njihov autor,  planski i dosledno,  odgovao osoben  vid populzivnosti. Kao nepodmitljivi "podstanar" u sop- stvenom  delu,  stvaralac,  koji je,  bez  dilemičnosti i kompleksiodnosti, “živeo za umetnost,  a ne od  umetnosti”. Podređujući takvom  kritičkom opredeljenju  ukupnost  svoga  dara  i akademskog  znanja.  I  mišljenja. U implicitnoj, dovoljno jasno i pažljivo opredmećenoj  projekciji svoje vajarsko-grafičko- slikarske poetike.  Sa estetički uspostavljenom  vladavinom nad impulsima njenog ritma, njenih formi i figura. I usvojenog jezika jedne neposredne: stvaralačke, intelektualne, poetički i tehnički temeljno uspostavljene,  lične aksiologije. Neopterećene  udarima  i nasiljem opšte prihvaćenih implikacija u oblasti “kombinovanog  žanra”  i tzv. Postmodernog  stanja umetnosti.  Na  svojim crtežima  i  grafikama   Mašić opisuje  i tumači Svet oko sebe  i drugih.  Kroz talase  i meandre  vremena i prostora. Duha istorije i Duha Biblije. I tou mnogoznačju prokazanih  i neprokazanih  tema.  Mitoloških, sakralnih i egzistencijalnih.  Iz   kojih  se,  poput,   stratonauta   neretko  uzvisuje među: simbole, signale, metafore  i lekseme njihovih sakramenata.  Promičući svojim autoportretom  provokacijom  kroz "bifore" i "ogledala" njihovih: galerija,  kapela,  tornjeva i releja.  Preko imaginarnih  krovova sa  čijih nevidljivih platformi je hteo  da  sazna  sve o plemenitosti i boanskim  principima svetlosti. U kojoj je svaka zraka celina, Autonomija, koju nije lako razumeti u njenoj jednostrukosti.

               Otuda  na  ovim Mašićevim radovima,  iz draguljarnice  njegovih crteža  i grafika,  tako  i toliko široko polje  reminiscencije  i meditacije. Hodočasnička kompozicija: razvejanih, rasutih i sabranih  boja:  neprikosnoveno  zlatne, mistično tirkizne, ili kardinalski  crvene.  Sa  ultra  marinom   ukomponovane  jedne   u drugu,  poput,  tajne  u paušalnom  prostoru  oka.  Sa prihvatom samotnjačkog  bola  i samoljubive ambicije:  da  se Svet kombinovano  prikaže:  grafitom,  tušom, ili presovanom  kredom.  Na kartografiji  neba.    U  magičnom   sazvežđu  Euklidovih  linija. Među Empedoklovim elementima (voda, vazduh, zemlja, vatra). Na  prozoru  ili strandu,  gde  spavaju  svitanja.  Zagonetno   se osmehujući   obmanutim    zaljubljenicima   vekovima.   Naročito onima  koji žive od  umetnosti,  ne  shvatajući šta ih čeka kada krenu putem  prosvetljenja.

               Ovim  rukopisima  Mašić hodočasnički stiže  na  sva  mesta  na kojima se božansko  ime umetnika šapuće u srce. I  prepoznaje iz daljine.

Hadži Dušan Mašić (rođen u Somboru 9. Marta 1935.- †Sombor 2008.) je bio srpski akademski vajar, grafičar I slikar.

Rođen je u Somboru, osnovnu i učiteljsku školu završio u Somboru, Višu pedagošku školu u Novom Sadu gde je i diplomirao na Akademiji umetnosti. Izlagao na 52 samostalne i više grupnih izložbi, učestvovao u radu 13 umetničkih kolonija na prostoru SFRJ, član je ULUS-a AIAP, donator legata Muzeju grada Sombora.  Svoj ekspresionistički doživljaj izrazio kroz ciklis "Ranjene ptica", "Grožnjanski dragulji","Meditacije" i "Identifikacije". Upokojen je 2008.godine.

Njegovi radovi sa svojim metaforičkim grafikama i arhitektonskim crtežima obišli su svet od Sombora, Ečke diljem Evrope do dalekog Japana.

NAOOMENA

Ovaj tekst je objavqen u katalogu Mašićeve izkožbe i u časopisu LIKOVNI ŽIVOT broj 115/116 koji je izdavala Likovna galerija Stara kapetanija u Zemunu.