ГРЕШКА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГРЕШКА

Грешка је када се мисли

Да је оно што није

Што не може бити

Грешка је када се испитује

Непотребно и неразложно

Неко је од старих грчких филозофа

Рекао

Када се посумња

Онда је направљено место за тачку

Онда је крај

Који не може да се изврти унатраг или

Како би правници рекли

Који не може да се ресгтитуише

Грешке не умеју да се пресвлаче

Ни када су данима у прљавим гаћама

Оне су једноставно то што јесу

Без реанимација

Без рестартовања илити ресетовања

Чак не постоји име за супротно

Стање грешке

КОМЕНТАР

Последњих година мог песничког сведочења схватио сам, и уверио се, колико његова скромност „коментар“ дописује моје песме. Колико упућује на „други начин“ читања моје тајне, илити, невидљиве читаоце. Оне који скупљају прилоге да би ми у некој „малој будућности“ засадили воћњак јабука и то усред моје прозе. Моје тајне прозе у неком мисаоном буџаку у коме се распадају љубоморно чуване библиотеке поезије. А, у којима се Владимир Мајаковски подсмевао себи кад год би осетио да преписује самог себе. Због таквих сличних преписивања Достојевски је одлазио у коцкарнице, а Јесењин путовао по Америци. Како у овом времену претњи, санкција и бомбардовања непогрешиво писати песму о грешци? О суморном неуспеху у настојању да без државних субвенција отворим праоницу за прање прљавих гаћа које „грешке“ не умеју да пресвлаче.

Среда, 27. септембар 2017. год. у 16, 33 h