ЛИКОВНО ДАРИВАЊЕ ХИЉАДУГОДИШЊЕГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

                                         ЛИКОВНО ДАРИВАЊЕ

         ХИЉАДУГОДИШЊЕГ МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА

            Када ми је у руке доспела, крајем прошле године, у издању Задужбине Светог манастира Хиландара, објављена, богато графички уређена и опремљена, монографија СЛИКАРИ ХИЛАНДАРУ, присетио сам се слично урађених књига и публикација  у ближој и даљој прошлости,које су настале с циљем да, не само, помогну неко од важних места на која су адресирана њихови уметнички дарови, већ и да се придруже веома важним акцијама у поступку сачувења отисака и симбола ризница: културе, традиције, уметности, књижевности, музике, духовности и историје српског народа, суверенитета и територијалног интегритета његове независне државе и српског језика, као најважније основе  за све то у контексту неговања колективног памћења и очувања историјског националног идентитета. Вероватно и без сумње да је Рајко Р. Каришић, аутор монографије, све то имао на уму, као појединац широке интелектуалне и уметничке радозналости. И културе водиље да све то детаљистички, до најситнијих појединости, бележи и забележи осетљивим нервом своје камере. 

Ова монографија обухвата ликовне радове, реализоване кроз одразе различитих поетика и техника, а који представљају више од сто сликара диљем Србије и њених географских удаљености. На том списку налазе се и сликари несрпске националности и неправославне вере, али који су својим учешћем и ликовним доприносом показали да разумеју, па чак и осећају, колико је Хиландар, као српски православни мушки манастир државе православних монаха саграђен, на предлог Светог Саве у северном делу Свете горе, на планини Атос на полуострву Хилкидики и северној Грчкој, значај ове светињи, као једног од најзначајних средишта и ризница средњовековне српске културе. Из тог разлога сам се и определио да не наведем ни једно име и презиме са списка сликара донатора, осим приказа репродукције слике једног од њих, у мери у којој је замишљена дужина и „говор“ овог мини осврта. Пошто је и овај мој мини, једнако и као неки дужи, осврт под дежурним утицајем „шаптања“ мог уверења, да у писању текстова оваквог карактера, увек треба истицати и истаћи значај оног о чему се пише, тако и сада истичем податак да је манастир Хиландар по значају на 4. месту на на хијерархиској лествици 19 манастира Свете горе, који се сви заједно од 1988. године налазе на Унесковој листи светске баштине. Наведени податак сведочи и о низу других чињеница које српском народу, његовој историји, култури, српском језику и српском ћириличном писму са његовим ненадмашним фонетским савршенством, више од хиљду година служе за понос и част.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

                Рајко Р. Каришић (1952), дипломирани инжењер машинства, бави се уметничком фотографијом и сликањем у коме доминира његова креативна окренутост акварелу и портрету. У домену уметничке фотографије је познат као носилац високог звања кандидат мајстор фотографије фото савеза Србије и Црне Горе. До сада је имао близу преко 50 самосталних и више од 100 изложби у земљи и иностранству. Аутор је више фотомонографија.