ЗОРАН М. МАНДИЋ
ЧОВЕК КОЈИ СЕ КАЈЕ
Човек
који се каје
гледа
ме са прозора библиотеке
извире
из њених тајних претинаца
и
преврће по мојој души изнутра
Не
бојим те се
поручујем
непознатом гледаоцу
затечен
како осећањима размахујем
да би
се у сећање вратио неким
преким
путем
И гле
стигох на почетак
на
раскрсницу сна и збиље
на
којој стајаше смеровођа
човек
који се каје
и
гледа ме са прозора библиотеке
Ништа
ми није преостало него да се
претворим
у њега
И то
учиних
(И књиге песама „РАДОВИ НА ПУТУ“ („Рад“,
Београд, 1993, уредник Јовица Аћин)
Нема коментара:
Постави коментар