МАНДИЋЕВА ДРАГОЦЕНА РИЗНИЦА СТИХОВА
Зоран М. Мандић, СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА, Заветине , Београд (2015)
Пише: Душан Опачић
Јако је тешко на објективан начин дати оцену и упуштати се у критику када је нечија поезија у питању. А ја, ето, као терет већ неко време носим Мандићеву „Србију у дубоким водама“. Кажем терет, јер након читања те маестралне збирке долазим до закључка да је ова књига у равни уџбеника за писање стихова из које се може доста научити. Неком младом ентузијасти који је закорачио у увек неизвестан свет поезије овај Мандићев „терет“ може бити као тешка боца са вездухом на леђима при зарањању у дубоке воде живота.
Збирку песама "Србија у дубоким водама" сам прочитао у даху. Запитао сам се да ли је могуће да дубина једне душе, из које се прецизно рефлектују есејистичко-филозофски осврти у стиху, може бити сабрана у свега шездесет и кусур страница?
Мандић са својих 36.песама доказује да може. А то мало ком песнику полази за руком. То можемо назвати „мајсторством“ старих кројача стихова којих данас све мање има или баш оних који знају да један унутрашњи свет заокруже и „спакују“ у збирку, попут највреднијих личних ствари и успомена, у кофер који се доживотно брижно чува и увек стоји на дохват руке.
Док ово пишем, покушавам да не наводим наслове из Мандићеве стихозбирке. Једноставно, не желим да се везујем ни за једну песму, јер свих шездесет и кусур страница имају тежину подједнако у грам.
Док сам истраживао о овој драгоценој ризници стихова, видео сам да су многи већ писали и говорили о њој. Као и све у животу сви гледамо ствари из различитих углова, а ја ћу остати по страни и са задовољством оставити Мандићев „терет“ у себи, да на свој начин истражујем дубине његове поезије и наставим да „печем“ занат песника.
Песме из књиге Зорана Мандића „Србија у дубоким водама“ објављиване су у најеминентнијим књижевним часописима у Србији и Републици Српској (Политика, Вечерње новости, Нова зора, Летопис Матице српске, Шумадијске метафоре, Даница, Багдала, Траг, Златна греда, Савременик, Градина и многи други), док је часопис за културу и друштвена питања „Збиља“, како се наводи, за ову књигу Мандићу уручио традиционалну награду за 2016. годину.
Што се тиче „пар речи о аутору“, то је јако тешко написати у пар речи. Зоран М. Мандић је дотакао највише границе књижевног стваралаштва, критике...и дао несебично значајан допринос култури на овим просторима. Добитник је многих признања из ове области и објавио је велики број књига и антологија. Члан је АИЦИЛ-а (Асоцијације књижевних критичара Европе са седиштем у Паризу), Удружења књижевника Србије, члан-сарадник Матице српске Нови Сад, Удружења новинара Србије, Међународне федерације новинара (Интернатионал Федератион оф Јоурналистс), Друштва књижевника Војводине (у коме је у више наврата био члан Управног одбора), председник Комисије за пријем нових чланова, члан и председник жирија награда Бранкова и Књига године ДКВ и стални сарадник часописа "Златна греда" Друштва књижевника Војводине. Такође је члан жирија најпрестижнијих књижевних награда као што су: Меша Селимовић (Компанија Вечерње новости Београд), Госпођин вир (Центар за културу Пожаревац), Душан Васиљев (Кикинда), Песничке стазе (Кикинда), Павле Адамов (Сремски Карловци), Бранкова награда Друштва књижевника Војводине –ДКВ, Књига године Друштва књижевника Војводине – ДКВ, Милан Ракић Удружења књижевника Србије – УКС, Круна деспота Стефана Лазаревића (Крушевац), Стеван Пешић (Нови Сад), Ленкин прстен за најлепшу љубавну песму на српском језику (Србобран), Повеља Карађорђе (Шумадијске метафоре, Младеновац), Лаза Лазаревић за причу (Шабац), Ђорђе Фишер (Секција сатиричара и хумориста Друштва књижевника Војводине, Нови Сад), Дунавске обале (Апатин), Миодраг Борисављевић (за кратку причу, Апатин), Ервин Шинко (Апатин), Печат вароши сремскокарловачке (Сремски Карловци) и др.
На крају, морам да напоменем да сам вероватно овај текст могао да напишем лепше и боље, али искреније нисам. Стога књигу „Србија у дубоким водама“ најтоплије препоручујем свим љубитељима поезије али и свима онима који се баве писањем стихова.
ИЗВОР: ДУШАН ОПАЧИЋ
Нема коментара:
Постави коментар