МУДРА СВЕТОСТ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МУДРА СВЕТОСТ

Не замолих се изнутра

ниједном

о светости Савиној да изрекнем

коју

да развежем језик

испеглам риму

да надахнут и ја барјаком

најсрпскијем завијорим

Ал не могох поднети врућину

у којој ишчитах старе књижурине

што о Сави причаху

што савесно подсећаше на Косово

и све о миту и легенди његовој

прахова и срама надодаше

што га ослободише многијех питања

и страсти невезане

за све што се дешаваше за рачун

царева и бежанија

Ускипта у мени бол сеобски

мука чарнојевићевска и вуковска

и она и ова

из дијаспоре крајишка

из линије пречанска

свесрпска

Савинска па наша ојађена

неухватљива нит

што избија из векова боље од шалитре

неосвојива врућина од Сунца-Брата даривана

мудра светост за сваког понаособ

што живети умије и зна за се

Песма из књиге НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нови Сад, 1994.)