РАЗЛИКА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

РАЗЛИКА

Ни у овој песми

нећу

о вечности и срећи

ни римом да клешем речи

Биће онако како испадне

како се заметне и намножи

како нестане

како ће увек нестати

Зашто пред другима своју

да казујем

кад други своју имају

кад у друге не могу

нити други у мене да се

преметну

Трен је то обични

само га трен уочава

 на раскрсницама којима

пролазимо

као симболи

као вода на сунцу

као ветар

као песак

као даљина

као пустиња

као невидљиво време које

тражи своје једро

као ова песма

која неће о једру

која неће о времену

Ево, и ову песму „ишчупах“ и прекуцах из моје песмозбирке НАСПРАМ ЧУДА (Светови, Нови Сад, 1994.), говорећи себи успут – нека и ње у електронској форми да не задоцни међу све бујнијим и драматичнијим променама.