ИГРА ТРАГА И СВЕТЛОСТИ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ИГРА ТРАГА И СВЕТЛОСТИ

Из светлости некад себи је траг

отела

чаробном игром у пут га претворила

И ево како њиме ходи

како насред игра и савија се

час на једном час на другом крају

светлости

обучена као друга у цвет преметнута

поскакује пољем

лепрша

лебди ал тек толико да не нестане

Уморна у лептирово скровиште одлази

да се умива и огледа у води

из које се светлост за небеса узе

у којој су слика до слике сложене

у којој осим царевих других слика нема

наспавана за трагом својим наставља

и лептиру се захваљује

а онда хоп у светлост

помаче се с пута новом путнику што на

видело изби

Песма из књиге „НАСПРАМ ЧУДА“, („Светови“, Нови Сад, 1994.)