ЖЕЉА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЖЕЉА

Још само нешто да напишем

нешто налик кајању

нешто што свој облик заузима

између  хартије и крви

нешто што о једнакостима воде и

ватре натуца

нешто неважно

као правац из ког ветар долази

као место на коме је жртва клонула

као запис на зиду самице

као црни повез преко очију

као рука на Библији

Библија

и важност тренутка када се смрт

 претвара

кад притајен отров у капсули срца

у туђи сан одлази

и своју ненаручену смрт доноси

у шаци жртве

Жртва

мирно спава

као неуморно сунце

као нерастиђени космос

као кутија симбола

као кутија знакова

Још само да те напишем

па нека те онда други преписују

по своме

Смрти

веро и циљу

 најмилија од свих

Још само да не будем

Песма из књиге „НАСПРАМ ЧУДА“ („Светови“, Нови Сад, 1994.)