УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР

ЗОРАН М. МАНДИЋ

УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР

1.

И мање

као и више од живота

једнако је животу

његовој простоти

која језиком палаца

и сенке нас његових

ствари

нехајно распоређују

по колонијама

вртовима божијим

Ми

његове ствари

узалудно се упињемо

да разлучимо

сјај сунчев од мрака у

космосу њиме окружен

од звезда ометан

2.

У мраку

негде у светлости изнутра

где мрак војском

тамне мрље своје штити

Ми ствари

заносно певамо светлости

3.

Ево гласа песме

-          Мене Бог није одабрао

да те само волим

већ и да те објашњавам

свету

оно што осим тебе

нико други

нема на њему

ни ватра ни вода

ни реч

у коју се уливам

сваки пут

кад изговарам твоје име

из које не могу да изађем

иако знаш да сам у њој

да је у твом уху певам

Мене је Бог одабрао

да ти у песми подигнем дворац

и да у њему останем као твоја

сенка

као неми чувар гласова

који ће одабрати речи за тебе

за твоје ухо

а

можда и за твоје срце

4.

Овај свет

од гранита и урана

у којем отичемо са рекама

зелених очију

постао је велика радионица

Срце су почели да пресађују

Прерађују се и песме

писане само за срце

5.

Дубоко на дну сенке тек

видљивог трага успомена

последњи песник записује

лабудову песму

не би ли стигао у срце

за које је песму испевао

6.

Прозори света сами се отварају

ликом лику усеклина блиски

погледом у дубину пулпе божијег

плода

продиру

кроз секрет и пурпур васељенског

меса

кроз неописиво баштенско благо

илузија

кроз кадионице и парфимерије

чистилишта

кроз судње оклевање над самим собом

над преврнутом сликом у сребрном

огледалу

кроз сутеску змијолике реке која

свемир од њега самог раздваја и

уноси ствар без митолошких

података

у неку од чекаоница у којој је

божије

победило сва друга стрпљења

7.

Једначине чија се решења добијају

рачуном

болују од својих решења

О здрављу неједначина нагађа се

мање или више као о животу

Усред његове простоте неко је

око математичког штапа

завртео земљу

па је вртоглавица узела право

за себе

да се нађе у првом реду предавања

о хелиоцентричном систему

8.

Све је у истом тренутку

Сасвим другачије

Него ли што то тренутак мора да

Потврђује

9.

Иза прозора

унутра у проширењу усеклине

у њеном дробу

у мотилишту спирала

цеви и сонди

не постоји неко ко би био једнак

ником

његовој неприкосновености

без података

без лица

без вере

без веровања

Мрак у срцу светлости

води се као мрак

10.

И мање

мрачније као и више светлије

једнако је невидљивом

његовој простоти

која свемиром палаца

и сенке нас његових

ствари

распоређују

по колонија интуиције

божије и божијег знака

усред свемирске ноћи

Песма „УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР“ (од 1. До 10. на стр. 63-67) из истоимене књиге песама „УСЕКЛИНЕ,ПРОЗОР“ („Просвета“, „Савремена поезија2000“, уредник Чедомир Мирковић, Београд, 2000).