МОЖДА ВИШЕ НЕ МОГУ ДА БУДЕМ ЈА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МОЖДА ВИШЕ НЕ МОГУ ДА БУДЕМ ЈА

Можда више не могу да будем ја

А  можда је попут сензације меда

Смисао тог питања згуснуто уденут у

Говор слатког укуса уметности пчела

Створења по надарености сигурно без премца

Међу првацима божијих уметника и

Умотворитеља

Можда и не постоје одговори

У суштини непотребни

За отварења брава тајни овако постављених

Питања и то усред све више нагомиланих

Незадовољстава која се самозапаљују и

Обрушавају као она на радиоактивној

Депонији у Винчи

А и како да будем ја поред толико

Измишљених Сократа

Платона и Аристотела

О којима ни за милиметар

Ни за кап

Не знамо више од прескромних трагова

Незналачког знања о њиховом постојању

О постојању потицања можда и мог ја

Из тог присвојеног старогрчког надри

Филозофског јајета

Српског порекла

Зато можда стварно више не могу да будем ја

Разочаран због самонемоћи доказивања порекла

Свирепо убијене и кукавички покопане

Српске фантазије чије ископане остатке

Корумпирани археолози стално приписују

Измишљеним старогрчким филозофима

Кријући и скривајући да су текстови на

Странама палимпсета првих историја света

Написани на српском језику

Крај јула 2018.