РАЗМЕЂА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

РАЗМЕЂА

Не знам шта више не-рећи

а да при томе све буде казано

као кад се први пут проговорило

усред мука

с којим смо сишли на води

пили са њом

Пијани од речи

нашли смо се тамо где смо

на средини између тела и душе

која је непрестано бацала уже

с једне на другу страну

верујући да знамо где смо

са колико лакоће можемо да прескочимо

тајни зид

који је невидљив увек тамо где смо

мада ни њему никада није лако

поготово када мора другачији

(видљив)

да буде

Песма (стр. 54) из књиге „УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР“ („Просвета“, Савремена поезија 2000, уредник Чедомир Мирковић, Београд, 2000.).