ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ГЛОБАЛНО ЗАГРЕВАЊЕ

(О злочину и казни)

Сами себе смо

човек и људи

претворили у велику

заједничку рерну у гасну комору

микроскопске пећнице у

екстремно отворени политички камин

 из кога

извираху и навираху један за другим

помахнитали пожари

стравично немилосрдни гутачи

облака

биљака

животиња

људи и њихових домаћинских поседа

Све као у паклу црвено и

болно као опекотине највишег н-тог степена

беше у пламену

континенти и обале океана

мора

река

језера

потока

Разуларена немоћ харала је и још хара

сценама тог хорор филма

који је сам себе снимио

својом запаљеном камером

још сугестивније него ли што то чињаше у

верзијама својих ратних стања и нестајања

И све то од силног немара

Човека и људи

Постаде ватра

толико смела

ужурбана и и несамилосна

да  ни пепелу не стигну да покаже

своју огромну сурову моћ

злочина и казне

завођења људских глупости у

нееколошки прах и пепео у

кремирање свега што није умело

да се извуче из црвеног ватреног обруча и

побегне из његовог загрљаја у воду

у којој изгинуше и рибе

и хлорофил

и небеско плаветнило

и забелешке о њему на сликама

Ван Гога и импресиониста

Васцела васељена у шоку све то посматрше

и гледаше како јој у самртном ропцу

(из)гореше

вера и иконе светаца заштитника и

деца и

јецаји њихови

као у српским кућама

у Лици и Далмацији

на Банији и Кордуну

које у

Другом светском рату усташе запалише

заједно са укућанима у њима

које су жестоко гореле са

закључаним улазним вратима

док су се зликовци наслађивали гледајући

како горе и њихови крици

и како нико не остаде

нико ама баш нико

чак ни ватра која сама у себи изгореше

На крају тог глупог самоубилачког

удруженог злочина

огласи се само собом

својим тешко опеченим гласом

питање

Зар су заиста ти бивши  људи

били толике незналице и пиромани који су

залуд након толико година мукотрпног стварања

изгорели

у ватри коју су сами подметнули

На Свету Петку господње 2018.