ДВАДЕСЕТ И СЕДМИ ОКТОБАР

                                                                    Моја мајка
                                                                   (1921-1998)

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ДВАДЕСЕТ И СЕДМИ ОКТОБАР

Двадесет и седми октобар је

други месец како ниси са нама

како нас само у сну дозиваш

прво једног па другог

па опет прво другог па првог

Само је језа сведок како нестварност

подстиче тело да гори

са сном и његовим књигама

Два црвена гербера укрстио сам уз лице

дрвене пирамиде

Једна реченица у два реда на њој

Д. М.

1921-1998

мало сасвим мало математике за једну душу од

душе

мало и најпрецизнијих симбола којима могу

да се

укрштају

Десном ваздушном косином исто презиме

неко даљни

наспрам на споменику над другим гробом

туђинац са именом и презименом брата Д. О.

И две пламеном преполовљене свеће

Снег

А с њим једна једина реченица

Волим те

Песма (стр.49-50) из књиге „УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР“ („Просвета“, Савремена поезија 2000, уредник Чедомир Мирковић, 2000).