25. август 2018.

ЗАКЛЕТИ КОВАЧ ЧИТАЊА




ЗОРАН М. МАНДИЋ

ЗАКЛЕТИ КОВАЧ ЧИТАЊА

Волео бих да могу сада
све о себи да поништим:

крајње безначајну хировитост, непотребне
гестикулације, неупотребљиве аналогије,
бесплодне ситничавости, неразумне тврдње,
одбране модерног песника без поезије,
дотеривање маште, живописана одступања,
смеле апострофе, похвале критичара, аплауз
мњења, прећутно поклоњење, безусловне подршке,
набрајање и низање прочишћених култова форме,
оксимороне, мелем смеха, учене алузије, необичне
риме, цепидлачења, згуснуту књижевност,
исцрпно тумачење, цитате, интертекстове, иронију,
приљежност и преданост, послове и дане, претходна
преписивања, накнадна приписивања, памћење војне и монашке
историје, вербална разметања, изопачена начела,
изопачена начела римовања, успостављање разовора
са читаоцем, занимање за пејзаж, написане предговоре,
уговоре, опкладе, пером потписана признања,
неосноване бојазни, научне строгости, ситнице које не
потврђују ни једну стару истину, пространи врт: тропа,
фигура и украса, потпуно слагање, бурне описе,
обрушавање на критичаре, вереничке љубави, завереничке
мржње, антологију љубавне поезије, онтологију
фантастичне књижевности, историју бога, измишљене
приче, рачвасте стазе, дискусије, шифре, лозинке,
историју вечности, попис старих и нових путовања,
одушевљење женским ликовима у пролазу, нацрте лавиринта
инферна, непристрасна суочавања, полупророчке описе,
дескрипцију снова, лукавства, еуфемизме, нехајно
опредељивање, зебњу, оклевање, безлични глас,
наглашавање, тачку у простору која садржи све друге тачке,
окрете, дешавања, спотицање, забрањено степениште,
преклапајуће место, поклопљене ствари, правдање,
дубину душе, дубину погледа, покушаје, злурадости,
ћутање, шупље речи, таван, подрум, азбуку симбола,
уплашено памћење језика, речник постмодерне, речник
античких старина, речник модерних новина, алгебру,
еуклидску геометрију, рачун дискурса,

да бих:
уверио себе одлазећег да је
пролазно кретање живота варка настала вратоломним
призорима унутар ње и сваке ствари која је безброј
ствари и безброј догађаја чија се неодређена рачвања
не могу предвидети
Нема ни једне жеље у овој жељи која је без
сопствене привлачеће силе теже
Оне су све, прва и последња, са предумишљајем
сложене и двосмислене
Нису боље, друкчије су
У њима се мудром безазленошћу жели нешто а да се
не зна шта
Добар део унутрашњег простора „срицаног одрицања“
затамљен је неким неповољним околностима
неко би рекао да су енигматичне управо зато што
су стварне, као што је то свако од нас за остале или
себе самог подједнако средство фикције
као и ликови
Без њихових кратких и дугачких сенки
позориште које је уследило с њима и у њима
незамисливо је
То личи на поноављање са предумишљајем необичности
које искрсавају пред маштом а не могу да је објасне
Главни јунаци изгубљени су у шуми: кула, пустиња,
ловаца, болесника, птица, кринова, мириса етера,
скитница, престола, пасторала, давних снегова и киша,
Њихова уметност има обичај да припреми и оправда
догађаје које описује
изводећи чудноват експеримент чудовања
тврдећи да у извесном смислу врлине нису довољне
без чудовања
Овакви списи песама
чије набрајање може да потраје до неброја
да се у њему сви пењу једни другима на рамена
заклети ковач читања разговора
радошћу чула ослобођених од свих моралних стега
Они личе на променљиву спремност и произвољни чин
који нема другог разлога од чистог мира
Овим нас је песник врло суптилно довукао
до свог немогућег порозног света
у којем се бића испреплићу и поигравају грађом
од које су прављени, тј. временом
Има у том стапању и два временска низа
која нико не може да преприча до краја а да не
изостави оно најдрагоценије;
-          да објави свој живот као збирку прича које
изгледају као кримићи чија се елеганција може
поредити са метафором или једним шаховским потезом
Не нагињи се премало над цитатима
да не останеш тужно и неповратно у себи недоказивом
После сваког читања узимај цитате / одвајај цитате
и остављај их у теглу из које ћеш кусати сав
пре-остали живот
Не бој се, заклети ковачу читања
читајући препознаћеш многе своје текстове

(1999)


Ова песма (стр. 71-74) објављена је у књизи песама „УСЕКЛИНЕ, ПРОЗОР“ фрагменти, стихови, елегијер (Просвета, Едиција „Савремена поезија 2000“, уредник Чедомир Мирковић, Београд, 2000).  

Нема коментара:

Постави коментар