ТЕЛО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

ТЕЛО

Тело је ипак само тело

Као што је ауто увек

Само ауто

Са слично дизајнираном

Формом

Међу другим аутима

Са линијом као пушка

Са кратким кундаком

Који служи дугу цев

Тело има своју

Анатомију

Оно на себи и

У себи поседује све

Врлине најсавршенијег

Носача

Звука

Лепоте

Слика

Оних које долазе

Споља

Без којих не могу

Оне које се рађају изнутра

Као књиге незавршених

Мисли о причама кроз чије је

Фантасмагоричне пределе

Тело проносило главу са њеним

Ненадмашним софтвером и њене

Очи са камерама и скенерима

Који су све то забележили

А потом фикцију

Снимљеног материјала  послали

На штампање

У Божијој штампарији

Боже

Колико су велике чекаонице у

Твојим установама

Као у страним хируршким банкама

У којима су наводно на чување

Законом депоновани заробљени

Корпуси српских резервних органа

Заједно са звуцима

Лепотама и сликама

Са њихових дотрајалих носача

Заједно са неизгласаном сагласношћу

На референдуму

Боже

Како је неспретно промакао твојој пажњи

Тај пропуст

Једне од твојих

Народних скупштина

Субота 4. августа Господње 2018.