ЗОРАН М. МАНДИЋ
О ПОГОТКУ И ПРОМАШАЈУ
Кад
гађаш у погођено место
Добро
очуван лет надмеће се с гравитацијом и
све и
у најмањем бива потчињено
Кроз
шавове уста испружени екстремитети
речи
не продиру
Свето
је грејати ваздух устима
Свето
је и у дужности тражити свој утуживи
Део
Кад
промашиш погодио си жртву затечену у
изобиљу
сигурности
узимајући
јој агресивност и кретање као
обавезу
дужника
Ова песма је
објављена у часопису ПОЉА (Нови Сад) у броју 252 / фебруар 1980.
Нема коментара:
Постави коментар