МУЗИКА

ЗОРАН М. МАНДИЋ

МУЗИКА

                Музика живи и станује само у звуку. Као у изолацији неког непослушног робијаша. Као у карантину након избијања епидемија опасних болести. Као у атомском склоништу за заштиту од бомбардовања недаћама, невољама и разочарењима. Невидљива је и неухватљива. Не може се дотаћи, ни погледом, ни додиром, ни дахом...Најближа је духу апсолута тишине у којој свако јутро у шетњи поред Дунава, слушам како велики вокално- инструментални оркестар њгових таласа изводи неке од њених композиција. И, како у тој, или тим, изведбама, музика очарава сва човекова чула, од којих је увек физички далеко и недохватљиво. Како да јој се онда у неком од најближих подунавских кафића захвалим са шалицом црне кафе, чаја, или топле чоколаде са циметом. Све су то питања с којим човек стари и наставља, од мила до недрага, своја судбинска и мисаона путовања. Све је то, у извесном смислу, тајна, добро закључана изнутра и споља.